Istočnik

Стр. 256

источник

Бр. 16

По свршетку богоелужбе, посједали су отмени гости, општина и народни прваци за астал у великој од 16 м. смрчевој ладори, ђе су: а1а српски," биле поређате сваке редом ђаконије. У врх софре изнад предстојника, у ваправл>аним вјенцима провиривала је велика царска слика, као символ жарке слободе и љубави. Дизате су китњасте здравице за Цара, Владу, Митрополита, онштину и вптешки српски народ уз пратњу грмљавине топова и чило скакутање, око ладаре веселог народног кола. Вријеме је било најугодније, те је и народа на хиљаде било. Одушевљењу народном није било краја. Нредстојник са својом пратњом, кренуо се је у сати кући, а весела србадија дочекала је ејај мјесеца, те с њим двору путовала, пјева]ући и коње играјући. Ова свечаност дубоко је заронила у ерце народне благодарности према високој земзљској Виади, која је благоизвољела бити узроком њеним. Као свештеник горње цркве, пред очима читавог свијета, у име свега повјереног ми народа, призивам великог Бога: да поживи висока Влада, мајка и дароватељка наша. Српско-православно парохијско звање у Котор-Варошу, 19. августа 1900. Ланар П. Ожеговић, парох.

Званични огласи. Српско-православна АЕМ. консисторнја Дабро-босанска. Број 3456. 3—1 РеФ. I. ех 1899. 1ЕИ Д ЗХ. ХС Т. АЕМ. Консисторија Дабро-босанска, као духовни суд овијем позива Јосифа Келбића незнанога боравишта, законнтога супруга Александре рођ. Розенберг, из Сарајева, да се до 15. дец. 1900. годлично или писмено тим прије пријави, што ће се у противном случају од његове супруге започета брачна парница повести и са његовим службено поставлЈеним заступником довршити. Из сједнице консисторијалне држане, у Сарајеву 17. августа 1900. године. АЕМ. Консисторија Дабро-босанска.

„Источник" излази два пута и то половином и крајем мјесеца. Цијена је листу на цијелу годину 4 фор. или 8 круна, а на пола године 2 фор. плп 4 круне; за стране земље на цијелу годину 5 фор. или 10 круна, а на пола године 2.50 фор. или 5 круна. Учитељима основних школа и ђацима даваће се лист у пола цијене. Претплата се шаље админиетрацији листа у Сарајево, а рукописи уредништву у Рељево код Сарајева. Рукописи се не враћају. Прва ерпека штампарија Риете Ј. Савића и друга у Сарајеву.