Istočnik

Бр. 21

ИСТОЧНИ

Сгр 329

ко ирибјегне к теби, не Ле отиЛи од т< б'•• т /ммоЛгн, чисат иресметп Богородпце ! 0 Мнријо! сладости самих анђ<ма. гу.кчих ридчсте! 0 Мнриј> ! мати Божја и матк ната Хритћанскм! Ј .ч сам слуга недостмјни - на мене се рангњевио син твој; што Д | р« ш« ? ком^ да приб |Н1'ннч ? . . .' Кајем се за гријехе с оје- прибјегана I ' чоч - Спа"н гељу, н » '.а :ем геб као јамца, на м«*не. тное молим, у те е <• \ .:дам! Ти «'И — иа -у 1 .к ннх нада, Ти си заклон грјешника, Ти сп — ХјчпиКп нима мати! .. Мити моја! прими слуу својега. смилуј с гр|ешноу1 ч 1 .у скоме' Посредуј, помоли се за мнн«» сину твоме, — и :а 1-\ оиги стсен! 0 Маријо! К" сн у тебе узда. гај неће нигда — <>ити п.<сти|> н! . . .

Дописи. Дочек Високопреосвештеног господина митрополита Серафииа Перовића у Невесињу. 30. сешгембра 1900. Невееиње, дично мјесто негда српскијех соколова, дочека након двије године и опет значајан дан — дан, када је светковао дочек и боравак свога доброг и племенитог, узвишеног стариау: Архијереја високоиргпсвеЛеног госиодина Серафима. Бијаше субота 23. дан мјесеца септембра, када је честито невесињско гра ђанство дивно доказало одану, жарку л>убав своју према својим црквеним светишама и њиховим Великодостојницима, — када је приклонило главу мугако и женско, старо и младо, богато и сирото, — те са поносом ведра чела и српског неокаљаног образа, предало достојне овације ономе, који долази међу своју јуначку добру дјепу „у име Господње", — јер благословен је онај, који долази у име Господа." Тек што је звијезда Даница са фирмамента узмакла, а први се сунчани зраци показали, поврвјеше у свечаном народном одијелу са разних страна, старЈешине сеоских кућа, како се оно каже: све „оџаковићи" незна се који ли је прнкладнији — чији ли је коњ љући, чији гиздавији! Окупише се у Невесињу — на позив оца проте — на предстојеће народно — црквено славље! Свештенство из подручних села невесињског протопрезвитерата, сгигло је на дан прије, да и оно као стожер црквено народне свијести изиђе у сусрет и дочека свога црквеног старјешину и поглавицу! Већ у 8 сахати у јутро, кренула је поворка коњаника, а за овпма на неко вријеме доцније фијакери са свештенством и грађанством, и представништво „Српске црквене општине" — сви пред свога љубљеног Архијереја. На два снхата даљине, крај „Јовановић карауле," гдјеје жандарска постаја, био је уречен састанак. Није потрајало ни нола сахата о^мора, кад се указа путем према Мостару, црна пјега у даљини, — то је био фијакер у коме јо госп. Митрополит сједно са г. конзисторијалним савјетником преч. Патрикијем Поповићем! — Не за дуго стигоше и кола__из којих изађе сиједи, добри архипастир.