Istočnik

Бр. 24

ИСТОЧНИК

Отр. 377

За 1'/а сахат вожње фијакерима у средини своје пратње послије опрошћаја са одборницима планске цркве и свима сељацима, који Га на Планој дочекаше, довезао се г. Митрополит у Билећу тачно у 5 сати. За вријеме вожње кроз варош г. Митрополит изволио је наредити фијакеристи, да кола лако иду, јер је ту очигледан доказ, да га Билећани са највећом радости и одушевљењем дочекују; сада пак скоро си могао на свакој српској кући и магази видјети, гдје се лепрша српска застава, а варод кроз цијелу варош клицао: „Живио г. Митрополит!" Г. Митрополит се довезао пред парохијски дом, гдје је и стан за њ био приређен. Чим је г. Митрополит из фијакера сишао упутио се срп. прав. цркви, гдје је пред црквом стајала школска младеж, на челу које стајаше г. учитељ и учитељица и огромна група варошана и то све у своме реду -— само што мртву тишину проламаше брујање звона. А када се г. Митрополит приближио цркви нијему тишину замијени громко клицање : Живио! Живио ! Живии ! У цркви послије прописанога молебствија, а испред царскијех двери г. Митрополита је лијепом бесједом поздравио надзиратељ г. Ђ, Периновић; тада се г. Митрополит најтоплије свима захвалио на овако искреном и побожно-достојанственом дочеку, те присутне благосиљајући пожелио им: срећ ј , напредак, задовољство. мир, љубав и слогу у свему што се тиче напретка цркве и српскога народа. Из цркве је г. Митрополит кренуо у нови парох ијски дом, гдје је одсио и примао посјете. (Јјутра дан 4. октобра г. Митрополит је изволио посјетити г. кот. предстојника пл. Марцела, градског начелника г. Хаџића, предсједника цр. шк. општине г. В. Мерћепа, онда кадију г. Алагу Дуљевића, црквене одборнике и неке још угледније сриске куће. Свуда је г. Митрополит искрено са највећом радости предусретан и угошћен по дивном српском обичају, а Он за свакога гдје је год дошао био од, неоцјењиве користи — јер свима по примјеру апостолском дијелио архипастирски благослов, поучавајући и храбрећи их: да буду прави хришћани и добри Срби. да чувају своју вјеру и дично Српско име. Истога дана у парохијском дому вратили су посјету г. Митрополиту гг. предстојник, предсједник, начелник и неки још угледнији Срби. У 2 1 / а сата посље подне г. Митрополит је кренуо уз пратњу архимандрита Гаћиновићаи јеромонаха Л. Нинковића, савјетника г. Прокопија, Љубомирског пароха И. г. Кисића и фатничког Ј. Гаћине у ман. Добрићево. На пола сата хода према манастиру разлијегаше се милозвучни глас манастирских звона, а пред манастирском портом Га дочекаше у црквеном одјејанију јером. Мулина и јереј Ј. Гаћина са крстом и Еванђељем. Пошто је г. Митрополит цјеливао крст и Еванђеље, упутио се у манастирску цркву, гдје по прописима типика би церемонија обављена. По свршетку молебствија поздравио Га је у име братства добродошлицом арх. Гаћиновић, нашто се г. Митрополит захвалио и упутио се на одмор у ћелију. За вечером је г. арх. Гаћиновић, као домаћин наздравио г. Митрополиту, захваливши Му што је изволио посјетити ову срп. светињу. Онда је г. Митрополит наздравио братству манастирском, пожељевиш му ерећу и задовољство, да би достигли цјељ за коју су посвећени, те да уздигну углед манастира и себи по примјеру старих иодвижника хришћанских. Преч. г. савјетник Поповић, наздравио је домаћину, и изразио жељу, да одржг углед свога авт„ритета до поељедњега часа у оној мјери у којој га сада ужива и т. д.