Istočnik

Стр. 372

ИСТОЧНИК

Бр. 24

и слуша зле ријечи твоје и гледа увреду његову. Клевећеш ли брата свога? Он је ту и чује клевету твоју. Бијеш ли, убијаш ли брата свога? Он је недалско од тебе и гледа зло дјело твоје. Отимаш ли или крадеш туђе добро? Виде очи његове лаж твоју. Једном ријечи: све, што год радиш ближњему своме све пред Господом свију радиш. По томе видиш сам, какову досаду чиниш величини његовој, и како тешко гријешиш, о, боље је, заиста је боље умријети, него срдити Господа Христа. који је нас недостојне слуге тако заволио, да се није и смрти одрекао за нас. 0, човјече, који ма на који начин вријеђаш ближњега свога! обазри се, молим те обазри се, што кому, и пред ким радиш; обазри се, док није касно ! Зовеш се хришћанином, знаменујеш се крстом, идеш у цркву, клањаш се и молиш Богу, појеш —- алилујч и шта више, приступаш олтару и иричешћујеш се животворећих тајана Христових, слушаш и ријеч Божију и т. д. Заиста су то знаци хришћанства; али кад не престајеш врије^ати ближњега игријешиш: чувај се, да мјесто хришћанина не постанеш непријатељем Христовим. Испитај себе, и расуди, како се понашаш према ближњему свому, и покај се и исправи се, док не буде касно. Боље је сам трпи. Не плачи, не очајавај, не тужи много, кад те људи вријеђају, понижују, лишавају спокојства. Та не могу ти одузети Бога нити те лишити вјечнога спасења. Напротив, за то, гато те људи лишавају среће у овом животу, наградиће те Господ блаженством по смрти; и за твој временити немир, којега од других трпиш, платиће ти тамо вјечним миром. Него ево кад треба да плачеш, да очајаваш, да тужиш за раније: кад станеш друге врије^ати и закидати, кад за тебе буду други плакали и жалили. Најнесретније је биће онај човјек, који чини друге несретнима. Казниће Господ свакога, који вријеђа, закида, ружи; сви ти људи плакаће касније сами. За тебе би била још то милост, кад би у овом животу претрпио казну за зла дјела, кад би успио да још овдје оплачеш своје гријехе проти ближњему и да их загладиш добрим дјелима. Кога Господ овдје казни, оне у животу будућем милује; ко се овдје покаје, тај не ће тамо страдати од кајања. Али, ако ти останега до будућег живота непокајан и некажњен, трпићега вјечну казну тамо, вјечно ћеш плакати и тужити тамо за зла своја дјела. На кога се од нас односе ове ријечи моје? рећи ће те ви. „Ми не вријеђамо друге, нико од нас не зна, да има тај гријех на себи". Дај Боже да нигда и не знамо за икакав наш гријех; да нас сачува Господ од те велике несреће — да чинимо друге несрећнима. Вријеђати друге тако је гри-