Istočnik

Стр. 40

источник

Бр. 1. и 2.

Пастир је „град, који стоји на врху горе". Као што град, који стоји на врху горе, привлачи к себи уморне путнике, мами их обећањем одмора и покоја, тако су и на пастира цркве обрнути погдеди путника живота, к њему су раширене руке онијех, који траже утјехе од биједа и жалости свијета овога, доњега; и пастир мора изаћи на сретање свијем, који траже духовног умирења, његова је дужност „слабога да подржи, болнога да исцијели, рањеноме ране да привије, заблуделог да обрати и изгубљеног да нађе" 1 ) Тако узвишени, особити позив пастирев — бити наравствени руково^а вијерних или, говорећи ријечима св. Ј. Златоустог: „образовати људе у вишем и за вигпе", — издјељује службу његову из реда осталих. По своме назначењу служба пастирева је виша од службе царске. „Не дајемо ми (пастири) управу над народима и градовима говори св. Ј. Златоусти, вего другу власт, важнију и од саме царске или боље, не дајемо ми, него благодат Духа. А какова је то власт, важнија и од саме царске, коју добијају они, што овамо долазе? Овдје они науче, да господаре над грјешном страшћу, да се уздржавају од гнијева, да угушују завист, да савлађују таштину. Није од толиког значаја цар, који сједи на царском престолу, од коликог човјек, који је подигао у самом себи здрави разум на пријесто власти над ропским страстима". (Наставиће се)

Кратак преглед цвквеношколског и проевјетног Љивота. У овоземној цркви. На дан св. Богојављеља. Као и свагда, тако је и ове године празник св. Богојављења свечано прослављен. Да је свечаност импозантнијом била, много је допринело томе и лијепо, право, оштро, сухо зимње вријеме. (Јв. архијерску литургију у катедрали одслужило је Његово Високопреосвећенство АЕ и Митрополит гоен. Николај уз саслужбу повећег броја мјесног свештенства, на кору пак дивно је изводио умилне мелодије нашег црквеног пјенија збор срп. православне гимназијске омладине, под вјештом управом катихете г. Владимира ВобериЛа. По свршетку литургије кренула је велика свечана литија у 9'/ 2 сах. пр. п. уобичајеним путем према врелу Пјенкавцу испод Кастела. Литију је отворила војена капела 38. пјешачке пуковније. свирајући православне црквене пјесме, са почасном компанијом бес. херцег. војника и питомцима овдашњег војног дјечачког пензијоната; за овијем иђаху сељаци са црквеним заставама, дуги низ ерпско-нравославне школске младежи из свијех школа, препаранди па питомци богословског училишта у Рељеву, појући наизмјенце лијепо и складно богојављенске стихире. За овима шљедоваше свећенство у богатом орнату, а под небом — кога богослови носише —

1. Јбзек. 34. глава, и бес. на раз. случаје