Istočnik

Бр 12

ИСТОЧНИК

Стр. 279

А ја пред овим гробом немогу друго рећи осим: дао би Господ, д,а сваки син наше цркве и народа, у истом положају какав бијаше покојников, толико буде одан вјери прађедовској и народу, у којем се родио и крстио, колико је то осјећала и дјелима засвједочила племенита душа пок. савјетника Кнежевића. Он је свагда знао погодити начин, как</ће захтјеве и прописе своје цркве довести у потпун склад са захтјевима и прописима државе! И сви ми, који знамо, ко је он био, и ко је он нама био, можемо бити увјерени, да ће сваки познаник његов и у кршним крајевима бивше војене границе сусједне нам земље Хрватске, гдје је свијета угледао, и у Босни поносној, гдје му се благе очи његове за навијек заклопише, на глас о смрти његовој узданути, капу скинути и рећи: Бог да му душу прости, бијаше човјек на своме мјесту! Но то признање, ма да је оно најљепше, јер спонтано излази из срца сваког поштеног и мислећег човјека, који је покојника познавао, не само да неће ублажити јад и тугу вјерне супруге, миле дјеце и родбине покојникове, него ће их још већма расплакатп, јер их потсјећа, да драги покојник не бијаше само њима драг, већ сваком, ко га познаваше! Ших немогу утјешити ријечи обичне, које на обична, грјешна, људска уста излазе; њих ће да утјеши само ријеч надахнутог Духом Божијим, изабраног сасуда Божијег, ријеч, ко]а гласи да: „Роспод ако и уцвијели, опег ће се смиловати ради мноштва милости своје" (Плач Јерем. III. 32.) Ријечи су те пуне вјере и наде; оне су благи мелем за сваку па и ову, највећу рану срца њихова, па и за срца нас свију који се драги покојниче у овом часу с тобом на земљи за навнјек растајемо! Збогом вриједни службениче, чиновниче; збогом мили оче брате, вјерни супруже и добри Србине; добри снне православне-српске цркве! Бог ти дао вјечни покој, а успомена твоја биће нам свагда свијетла, као што бијаше свјетао сав твој кратки вијек. Лака ти била ова босанека земља којој си толико привриједио. Амин. 1 Иратак извјештај српско-православног богословског училишта у Рељеву, за школску годину 1900.1901. (Наставак). Љетопис. Дана 22. авг. (4. септ.) 1900. полагали су поправни испит из историје црквене са патрологијом ванредни кандидати Ристо Сировина