Istočnik

Бр. 15 ИСТОЧНИК Стр 347

пријети великом опасношћу. Љубав ће те научити, што је право; само љубав нека ти отвара уста. Из освете открнти истину, исто је тако гадан пријеступ, као и из користољубља је затајити. Признај истину и ако би то признање могло по тебе бити од штетних ношљедица, али прећути је опрезно, ако би она могла разорити срећу добрих и поштених људи. Прећути је, ако си се без штете по друге заклео, да ћеш ћутати. Прећути је, чим си осјетио, да је сумњиво оно. што си држао за истинито, и да би и код другијех могло побудити сумњу, подозрење и немир. Прећути је, чим си осјетио, да још није прави час, у ком би њена појава могла доброгворно дјеловати. Свашта има своје вријеме. Љубав ће те научити, кад је сретпи и корисни тренутак, у који треба са истином на сриједу. С тога штуј и код другијех људи оно, што им се чини, да је истина; штуј код њих оно, што их чини побожним и поштеним, н ако би све то изгледало теби као заблуда или предрасуда. Живиш ли с људима друге вјере, не намећи се непозван за проповједника истина! Сваки је у својој вјери срећан, сваки најбоље знаде, схваћа и разумије само скоју вјеру. Просвјети ли се његои ум, то ће он мало ио мало сам одбацити предрасуде. Бог нам неће нигда урачунпти толико у гријех заблуде ума, колико заблуде срца. Али љубав ће те научити, како ћеш опрезно и штедљиво предрасуде свога пријатеља, ако би их било, отклонити од њега. Само из љубави, о вјечни изворе среће, о свемогући Боже, даде Ти свемиру, па и менн биће! Ти ме створи по своме обличју, по слици својој. Па с тога онај добростиви, оиај пун љубави, онај који срећу шири дух, и јесте оно што је најбоженственијега у мени. 0 кад би та небеска искра остала у мени увијек чиста и пуна жара, то би у њеном светом пламу ишчезла свака ниска, земаљска себичност, и ја бих у опћем блаженству својих ближњих нашао и своју срећу. Потстичи, поджижи, о ти највиша ЈБубави, ону божанствену искрицу у мени, да би ми обузела цијело моје биће! Онда ћу тек схватити дух Исусов, дисати и живјети у њему. Његова мудрост биће и моја мудрост. Онда ћу тек умјети, да истину и дјелом и ријечју више цијеним, него земаљска блага и земаљски живот. Онда ћу тек моћи потпуно разумјети дубоку и пуну смисла ријеч: Исуса Христа љубити боље је, него све знати. Амин. У Петрињи 1900. год.