Istočnik, Sep 15, 1901, page 10

Стр. 394

ИСТОЧНИК

Бр. 17

бремену жену тако, да изађе из ње дијете, али се не догоди смрт, тада ћет узети жнвот за живот, око за око" и т, д. По славенском тексту се дакле даде судити, да је Мојсије држао, да душа улази у тијело тек касније, а но срнском тексту ствар стоји сасвим друкчије; овдје се смрт односи на жену, а не на њено дијете и по томе, ко незгодпо удари бремену жену, тај одговара глобом, а ако је убије, суди му се смрћу. Откуда ове разлике између славенског и српског текста? Славенски текст је преведен са септуагинте, српски је Даничић нревео пак са Лутеровог, протестантског издања, а Лутер је превађао са латинске вулгате. Сравнимо текст вулгатин са словенским и српским! У вулгати дотично мјесто гласи овако: „81 г!ха(1 ^иепп! у1г1 е! регсиз8ег1! ^Ш8 шиПегет ргаедпап^еш е! аћог^уиш ди1(1ет Јресег!!:, зес! 1рка у]хе1'11;: 8ићјасе1)11; (Затпо, диап!ит тагкив тиНепа ехрећегИ е!; аЛЈ1п јиЉсауепп!: У111 аи!ет тогв е)"и8 Гиег11 бићвесига, ге<3<1е(; ап1шат рго атта." Вулгата дакле изрично разумијева женину смрт на оба ова мјеста, док се по српском смрт може односити и на жену и њезин плод, а по словенском (и септуагинти) само на женин плод. Откуда ове разлике ? — Оне потјечу отуда, што су прева^ачи сваки по свом схватили дотично мјесто у јеврејском оригиналу. У јеврејском оригиналу овако стоји: „Кад се сваде људи, и ударе бремену жену и изиђу дјеца, а не буде несреће (или незгоде; у руском преводу је добро речено: вредв: Когда дерутсл лшди и ударлтт, женвциву такт> что она ввхкинетт., но не будетт. другаго вреда .... А если будетт. вред-в ....), да се казни, како му наложи то женин муж и то преко судија. Ако буде несреће, онда узми душу за душу" (не као код Даничића: живот за живот). Дакле ријеч „несрећа" у септуагинти и славенском тексту се односи на дијете, а у вулгати, српском и руском преводу односи се на жену. Оригиналу више одговара латински пријевод, јер тамо нема спомена о дјетету „изображеном" или „неизображеном*'• Нема дакле основа позивати се на стари завјет, као да он учи, да дијете у утроби у првом добу нема живота (Ље(из тапппакиз) 1 ). Шта више и да ја славенски текст најавтентичнији, опет се не може нн из њега као што смо видјели изва^ати такав закључак. Да се протумачи континуитет прародитељског гријеха, безувјетно се мора одржавати и континуитет у душама људским. Ако би дијете тек касније добијало душу, био би континуитет прекинут, а то се противи духу цркве, која каже, да ми већ у зачећу своме постајемо учесЈ ) Чудновато је да на западу, гдје се у богословекој науци дуго вријеме држало, да Фетус испрва није жив, често привађа дотично Мојсијево мјеето по погрјешном пријеводу септуагинтину и говори о „неизображеном* и „изображеном" дјетету у утроби! То се не може друкчије протугаачити, већ да ти писци цитирају по оним св. оцима, који се служаху септуагинтом.