Istočnik
Сгр. 396
источник
Бр. 17
Псфемо ли даље, да испитамо постанке првобитне душе, дугие у првога човјека, наћи ћемо правилно ријешење само у Божјем откривењу. Нити нам физиологија, нити психологија може пружити каквих сигурних дата, у погледу тог шггања, јер ове не могу историјски пратити човјека до његова постанка, почетка. Оне могу рјешавати проблеме само на иредметима, а постанак душе човјечије је у далекој прошлости, дакле непристуначан физиолошком и психолошком испитивању. (Наставиће се).
Историја чина причешћивања у источној и западној цркви. -— Написао: А. В. ПетровскЈи. [Мјесто Баставка свршетак ) Пошто је на западу мало била распроетрта, споменута је пракса у грчкој цркви скоро бнла сасвим непозната. Сгари начип причешћн)-ања замијењен ја сада причешћивањем са жличицом т. ј. истовременим причешћивањем тијелом и крвљу из чагие. Први по времену спомен о њему налазимо у Софронија Јерусалимскига 1 ) (ј- 638), кад каже за мученике Кира и Јована, да су они носили чашу напуњену тпјелом и крвљу Христовом 2 ). Но као што се видн из иаведених ријечи, к новој пракси прибјегавали су само у излишним случајепима, — у случајевнма причешћивања болесника, а обичпн начин причешћивања свакако је остао пређатњи. Од истога VII. в. сачувао се спомен о новој пракси у усгановама прашкога сабора (675. г. пр. 2.) Усвајајућп јој назнв „ш1лс1а еисћапвиа", сабор је пориче као новоувођење. Но ни то свједочанство не говори николико о ишчезнућу старога облика причешћивања, а утврђењу новога. Слнчној претпоставци противурјечи тај необорими факт, што су се већ у иоловини У1П. ст. нсточни хришћани причешћивали напосе тијелом и крвљу. „Скрстившп руке у виду крста ми примамо распетога", примјећује писац тога времена — Јован Дамаскин 3 ). Нзеговим казивањем и свршују се у осталом — свједочансгвм о старој пракси причешћивања. У IX. в. већ се сретамо с причешћивањем са жличицом. Тако н. пр. литургија Василија Великога по Барбе') Још отарије свједочанство налази се код Јоваиа Исиосника (595.) у тумачењу литургије. које се њему приписује, огласи на дотичном мјесту: ,,а причешћивање са жличицои означује кљешге пророка Иеаије, помоћу којчх је дохватио угл-ен с неба" [КрасноселБцевт.. свћд-ћнга о нћкотормхт. литургическихгБ рукописахЂ ватиканскои библГотеки. Стр. 311. Казанг., 1885 ) Но што се тиче свједочанстава о битисању старе праксе у. VII. и VIП. ст. дано мјесто једва да даје докава, да и припада Јовану Испоснику. а ) Мај. 8р1сЦ. Еот. 1. Ш. МЈгаси1.ХП. р. 175. 3 ) Ое Гк1е огШоЗоха. 1Лћ. IV. сар. ХШ. (КК;из <1ап(11 еусћапдЦат 1и таиШиз). М^ие. ХС1У 1. со1. 1149.