Istočnik

иоточиик

случајевима, као што се јасно види, орар се сматра као обпчна свјетовна одјећа. Али како ћемо онда растумачити ону забрану монасима, чтецима, ипо ^аконима и пјевцима да не носе орар? Овдје треба узети на ум, да је име огапит осим свога дотадашњег значења — за отирање зноја — добио доцније у вријеме императорско и друго шире значење. Наиме, када се при борбама у цирку умножише многе партије, поједини императори стали су поклањати тада разнобојне мараме вратне (огапа) оној партији, која је под њиховим покровитељстном била, у тој намјери, да би народ тим марамама изражавао у цирку своје допадање императору и оним кочијашима, који под императорским покровитељством бијаху 1 ). У том другом значењу, као обиљежје једне страике, орар је по свој прилици био одликовање и царским чиновницима, а одавде је прешао у цркв. јерахију. Духовенство је с временом умирења цркве заузимало сталнији иоложај и упоређивало се са царским чиновницима, те је сасвим природио, да је оно усвојило и одлике придворних чиновника, а међу осталим одликама и орар. Та је претпоставка тим вјероватнија, пошто су на једном споменику, из времена Константина велнког представљени неки званичиици, који имају поврх свога одијела широке шалове — пантљике, које су са овим сличне литургичном орару, што је такођер представљен на древним сликама 2 ). Да је орар носило свештенство, као прво своје одликовање, може се видјети и нз биографије епископа Фулгенција (-}- 533. г.) 0 њему се говори дл је, поставши епископом из монаштва, драговољно отказао ту част, да носи орар 3 ). Треба још и то узети на ум, да орар, као прва одлика епископа, пресвитера, ђакона и ипођакона, није се употребл>авао само при богослужењу, већ и у обичном, домаћем животу, као знак њиховог достојанства, те се према томе орар може убројити као формална одјећа свештенства, а никако као специјално богослужбена одежда. Већ из самих горе споменутих цртсвених прописа, што се односе на употребу орара, може се видјети, да они говоре о његовој употреби у опште, а не као о специјалној црквеној одежди. 0 папи Григорију Велнком зна се, да је он поклонио двојици својих пријатеља у Цариграду четири орара 4 ). Али ови орари ннјесу били из броја богослужбенпх одежди, већ из броја оних што је папа употребљавао у обичном своме

'] На пр. зна се позитивно је император Аврелијан иамеђу осталог (Јопаазе огаг[а рорп!о Котапо, (ј ш! и1еге1иг рори1ив а(1 1ауогет, Не*е1е (лг ор. В. II. 8. 186. Сш' Кпе^. СГ4. ор. у Кгаив'а В. П.. 8. 186. 8 ) Кге1^. еН ор. у Кгаиз' у Е. — Епс В. П. 8 197. 8 ) Огапо (Ј1П (1ст, вјси!; отпев срј.чсор!, пип^ат и1еђа1иг. Кп'е§. С1{. ор. у Кгаиз'а у К.—Епе. В. II. 8 198. Вт1егш1 СИ. ор. В. IV. Тћ. 8. 199. 4 ) Не?е1е. СН. ор. В. II. 8. 188.