Istočnik

Бр. 8.

источник

Стр. 177

новимо тачку у времену ове пасхе, да тиме добијемо и оно вријеме. кад се Христос родио. Одређеље овог важног податка омогућава св. Јован потпомогнут Флавијем. — „Ево већ четрдесет и пет година како се гради овај храм," рекоше Јудеји, „и ти за три дана хоћеш да га подигнеш" (Јов. ГГ, 20.) Ј ) Дакле оног тренутка, кога су Јудеји то Христу одговорили бјеше четрдесет и шест годгша, како се посао почео, који је по свједоџби Флавијевој (Ап^п. XX. 9. 7.) нешто прије јудејског рата завршен био. Ако додамо четрдесет и шест година оном времену, када је Ирод почео зидање другог храма, добнћемо ону годину, у којој Јудеји рекоше: „ево већ четрдесет и шест година," а тиме и годииу оне пасхе, која је сљедовала по крштењу Христовом. Овај величанствени посао пак почео је Ирод у осамнаестој години своје владавине (Ап^и. XV. 11, 1.) по свој ирилицп о празнику посвећен,а храма у мјесецу Кислев (К1н1еу) (734), али свакако прлје Пасхе 735. год. Кад се овом дода четрдесет и шест година, долазпмо до пасхе 781. године, дакле Христос се крсгио у другој половинн 780. годипе. Попхто је по св. еЛуци (Ш. 13) о крштењу свом Христос имао од прилпке трпдесет година, дакле могао се родитн 749—750. а. п. с. 2 ) Овдје морамо истаћп погрјешно лшиљење многих тумача текста, које се односп па Тиверијеву петнаесту годпну. Ова погрјешка бјеше основ сплних заплета у хронологпји Хрпстова жпвота. Поменути важпи податак св. Луке не одиоси се ни на крштење Исусово, ни на почетак јавлог рада Јовапов >г. Јер кад би почетак јавног рада Јовановог и крштење Исусово метули у 15-ту годину Тиверијеве владе, а то је 782. годииа а. п. с., изашло би, да је Исус, који се свакако пре 750. годипе родио, имао онда 33. године, а ев. Лука јасно вели, да је био око тридесет. С којим правом поричемо тако јасну тврдњу и став.љамо у опреку треће Еванђеље са самим собом ?

*) Овај превод текста не слаже се са грчким, словенским, Вуковим преводом и латинским ; наиме грчки текст гласи : „ТЕасЈарау.оута ха.1 еЕ, етеасу ф х о б о |л гј а)- Гј 6 уаб; обто;, хх1 аи еу тр'.а!у ђџгроад гуереГ? абтои; славенски текст гласи овако : и шитГв Лтт> гоздлнл к к( с т к ц^ркокк па , и тк! ли трелш днскЛ1и коздкигнеши к>; српски: „Четрдесет и птест година грађена је ова црква, и ти за три дана да је подигнеш?" ; латински; ,,(^>иас1га&т1;а е4 кех апп18 аесИЈ1саГит е$Г 1ешр1ит ћос." — Дакле као што се види сва четири текста говоре о веЛ евршеном послу, док но тексту, који Дидон наводи, посао је још у току. Ио горенаведеним текстовима, храм се тај могао 8идати 46 година и нпр. прије десет иии двадесет година завршити, али по тексту којега Дидон наводи. уираво је 46 година било онда како се храм зида. — И Шезз наводи овај текст само га узима онако као што је у словенском, срнском, грчком и латинском језику, али га тумачи тако, да је баш те године, кад Јудеји говоригпе с Христом, од почетка зидања прошло 46 година „ез в1пг1 40 Јаћге (Зс8 Ваиев уег.^лсћеп." Но он долази до другог резултата н*го Дидон. — Дидон узима да је Ирод ночео зидати храм 7о4. го ч ине. док Кхезз тврди да је то било 737. год., с тога и излази по његовом рачуну, да се Христос крстио 783. године, а умрт>о 786. године. а. и. с. — Стр. 92. 93. *) Шсбб тврди да се Христос није могао родити прије 752 год. а. и. с. — Стр. 78