Istočnik

Стр. 404

источник

Бр. 16.

Српско-православна Митропол. Конснсторија Бањалучко-бихаћка. Број 1077. 1—3 1Е Д И ХС Т. Јелисавета Гога рођена Рауш супруга Стојана Роге из Дракселића, која је свога супруга прије шест мјесеци злобно напустила и у скијет, не зна се куда, отишла, позива се овим да за шест мјесеци, ранунајући од дана првог уврштења овог едикта у новинама пријави овом духовном суду своје садашње боравиште, да би јој се могла уручити овдашња одлука бр. 256 ех 1902. у против њој заметнутој бракоразводној парници од стране њезиног супруга, јер ће јиј се иначе на њезину опасност поставити уреда ради скрбник (заступник), коме ће се споменута овдашња одлука доставити и с којим ће се далзИ бракоразводни поступак у споменутој парници правоваљано провести. Из конзисторијске сједнице. У Бањалуцн, 14./27. августа 1902. Број 840/1902. !ЕЕ а т ј е а ј. 2-2 На основу закладног писма благоупокојеног АЕ. и Митрополита Дабро-босанског, Ђорђа Николајевића, од 2^44. фебруара 1893. овим се расписује натјечај на једну штипендију од 160 фор. = 320 круна из његове закладе за једнога ученика гимназпје. Штипендију ову може добити Србин православне вјере родом Јашчанин (из Сријема), и ако овога нема — Босанац, а ако ни овога не буде — Херцеговац. Натјецатељи имају своје уредно састављене молбенице поднијети овој консисторији до 1. септембра т. г. по старом календару и истима приложити: а) крсни лист; б) свједоџбу школску; в) свједоџбу љечничку; г) свЈедоџбу сиромаштва; д) свједоџбу о религиозном и моралном владању своме и својнх родитеља, издату од надлежнога парохијскога звања. У Сарајеву, 18. јула 1902. Срп.-прав. АЕМ. Консисторија Дабро-босанска. „Источник" излази два пута и то половином и крајем мјесеца. Цијена је лисгу на цијелу годину 4 фор. или 8 круна, а на пола године 2 фор. или 4 круне ; за стране земље на циједу годину б фор. или 10 круна, а на пола године 2. 50 фор. или 5 круна. Учитељама основних школа и ђашша даваће се лист у пола цијене Претплата се шаље администрацији листа у Оарајево, а рукописи уредништву у Рељево код Сарајева. Рукописи се не враћају.

Прва ерпска штампарија Ристе Ј. Саклћа, Сарајево.