Istočnik, Oct 15, 1902, page 18

Стр 470

ИСТОЧНИК

Бр. 19.

При оцјени његова теолошког рада нужно је поглавито утврдити, шта је собом из Русије донио, како је то оданде донесено употребио и обрадио, шта припада њему, а шта не. Све су то важна и пуна значаја питања. Такође је у том погледу исти случај и са његовим белетристичним радовима, у колико се исти тим именом назвати могу, наиме: „Бој змаја с орлови" и „Трагедија о Урошу V." Од колика је утјецаја на прво дјело била народна пјесма можда ће се донекле и дати утврдити, но већ код другога дјела није толико тешко утврдити како је Рајић поступио са оргиналом Козачинскове трагедије, коју је допунио, па донекле и исправио. Вриједни и заслужни прото Димитрије Руварац веома је добро схватио, да је за оцјену дјелања Рајићева прије свега тачно и брижљиво прикупљена грађа потребна. Ради тога и латио се он да прикупи што је више могуће података за живот и рад овога знаменитога пиеца. Налазећи се у згодном положају, као библиотекар патријаршке библиотеке у Ср. КарлОвцима, пошло му је за руком, да новом досада неупотребљеном грађом, баци на дјелање и живот старога архимандрита много нове свјетлости. Рајићево школовање у Ср. Карловцима, његово бављење у Кијеву, пут из Русије у Св. Гору, његово професорско дјеловање у Карловцима, допуњено је и разјашњено новим подацима. Занимљиви су даље одношаји Рајићеви према владици, а потоњем митрополиту Путнику, који му је свагда био наклоњен и цијенио ученост и вредноћу његову. Интересних података пружа даље учени прото о историји Катихизиса у другој половини ХУП1. вијека, у којој је значајну улогу игр.чо Јован Рајић. С тијем у свези пружио нам је писац донекле и података за оцјену просвјетног и културног живота тадашњега вишега клира. Драгоцјени су такође и подаци о Рајићу као човјеку и калуђеру, који је по примјеру атонских калуђера и по правцу тадашње школе руске израдио себи чврсте принципе за живот и дужности калуђерске. На оенову преписке између Рајића и митрополита Стратимировића занимљиво нам освјетљава прото Руварац и чисца Рајића, који је у задњим годинама живота свога био нешто осјетљив и нагао, но ипак попустљив, особито ако би увидео, да је на погрјешном путу. Дирљиви су управо одноша}и између старога архимандрита и младога митрополита Стратимировића, који је Рајића ванредно поштовао, те бавећи се и сам науком, умио да оцјени његове заслуге и значај по историјску и теолошку литературу. И ако повучен међу четири зида ћелије своје, поглавито задњих година живота свога, када је много трпео од владике бачкога Јосифа Јов новића Шакабенте, интересовао се ипак Рајић и за напретке у науци, а стајао је у вези и са страним научницима и литератима. Са некима се и лично познавао, као нпр. са мађарским калочким каноником Стефаном Катоном, који га је с јесени 1798. у Ковиљу и посјетио. Расвијетливши овако на основу богате грађе живот Рајићев, прикупио је Руварац у овоме дјелу све Рајићеве списе и штампане и нештампане, од којих се великп дио налази у библиотеци патријаршкој, а један дио у Биограду, у библиотеци Српске Краљевске Академије Наука. Прегледавши овјј знаменити низ радова, човјек се у истини дпвити мора, колико је Рајић свога вијека радио и тек колико урадио.