Istočnik

Стр. / г 88 ИСТОЧНИК Бр. 24.

Уу1трок ? Жеља врховнога анђела, да не буде потчињен. Он се побунио против Бога Х А побунио са собом неке друге духове. Ступимо мишљу нашом у земаљски рај. 'Тамо су сваке љепоте и доброте, тамо је свакидашње задовољство и радост, тамо је најдубља тишина свију страсти и душевно упражњавање у божанственим мислима; тамо је саобраћај са анђелима, разговарање с Богом, бл*жш живот божанствена благодат и прави мир. Све је ово Бог даровао нашим двама прародитељима, само им је дао заповијест ради испитивања њихове послушности и слободе воље. И док се покораваху заповијести, наслађаваху се свима рајским благима; а кад метнуше руку на дрво непослужности и кад окусише од тога плода, — тада се лишише свега овога. И ако је једна врлина — послушност дала човјеку сваку срећу и сваке користи; један гријех — непослушност дао је човјеку сваку несрећу и све штете. Ово се види и у овом животу. Погледај на кућу пуну људи. Ако се господар куће покорава божанственим заповједима, а сродници његови и слуге његове — њему; то у такој кући станује љубав и сагласност мужа са женом хвале вриједно и добро васпитање и учење дјеце, ревност и марлшвост слугу. А ако управитељ куће нарушава божје заповиједи и укућани не Показују никад послушности-, у такој кући су и супрузи несагласни и немирни, и дјеца неваљала и слуге непослушне. Уђи ма у какав град; ако се цар повинује Богу поданици пак цару, то у том граду нема никаква насиља, сија љубав, царује правосуђе. А ако се цар не повинује Богу, поданици не испуњавају његову вољу, то ко може преставити гоњења, неправде саблазни и безакоњ такога града?'И тако послушност је велика и дивна врлина; без ње се небо затвара, рај закључава, човјек тоне у дубину несрећа. Кад она царује, напредују царетва, градови, куће и човјечја друштва: који хране божје законе постају љубимцима и синовима његовим и узлазе на ону славу, с које су спали. (Толков. на воскр. евангел. Никифора епископ. астрах. и ставр. Москва 1893. год. ч. П. стр. 477.).

Кратак иреглед црквено-школског и просвјетног Љивота. У овоземној цркви. Распоред о свечаности богојављенској 6/19. јануара 1903. У старој сарајевској цркви храму св. Архангела Михаила и Гаврнла, отпочиње јутрења с литургијом у 5/ а сати изјутра, а по свршетку исте креће се литија у нову цркву, да заједнички учествује у свечаности велике богојављенске литургије и водосвећења. У новој цркви, храму рождества Пресвете Богородице, отпочеће богослужење у б 1 /^ сати изјутра са свечаном архијерејском службом, која се свршава око 9 х / 2 сати прије, подне, и по том се литија по уобичајеном реду креће на „Бент-башу", гдје ће се на извору „Пјенковцу" свечано, велико богосвећење одржати. Младеж свију овдашњих завода иде са својим наставницима уобичајеним редом. -Пред свештенством ступају питомци рељевског богословског училишта, о;; којих двојица носе напријед икону св. Богојављења, за овим долази свештенство оба реда по чину и старјешинству. Пред небом, које носе четири приправника овдашње учитељске школе, иде ћакон с кадионицом.