Istočnik

— 25 —

За човјечанство је та одговорност највећа срећа. Шта би било од људи, кад не би било још те вјечне правде? Та наш би живот био тако очаЈан, како само можемо замислити. Сиромак се мучи и злопати у поштењу своме. А шта би га могло у поштењу му ј'ош одржати, да ниЈе те наде, да Ле Бог ираведно сваком гглтииши ио дјелима његовијем (Рим. 2, 6 и парал.) ? Шта би још могло задржати грјешника у гриЈ - еху његову, да не поруши основе нашем животу, ако не ј'ош помисао на ту велику одговорност, на страшни суд? Божји Син нам Је рекао, да ће такав суд бити и то треба с Једне стране да нас утЈеши, Јер нам неће наша добра дјела — ако их имамо — бити неплаћена, а с друге стране треба да нас таЈ - суд и застраши од гриЈеха, да нам отвори очи, да можемо мало и у будућност погледати, те олакшати себи тај суд, смањити својим добрим дЈелима и честитим животом ону велику одговорност, која нас чека за гриЈехе наше. ЗнаЈмо, да ће се Јавити на небу крст Сина ВожЈ*ег, а тада ће затрепетати онаЈ, који је у животу своме гонио крстЕБегов! А како ће тек затрепетати грЈешник, кад се на^е на лпЈ*евој страни Сина БожЈег, кад чуЈ - е оне страшне риЈечи Идише од Мене ироклети у огањ вјечни, сиремљени за ђавола и његове апђеле! Куд ће се грЈешник скрити испред оних силнпх очију , коЈ - е су све на њ упрте, куд' ће скрити своју наготињу?! Испред лица правде Божјв иестаће сваке лицемЈ'ерности и лукавства, а грЈ - ешник ће остати у наготи својој. На земљи се грјешник не 6 оји никаквог судије, осим оно мало )<спаване савјести своЈе, јер свЈетског судију може преварити и забашурити гриЈ*ех свој". Али пред строгим Судијом, а праведним и свезнајућим, мора уздрхтатн, мора признати све, што Је за земаљског виЈека свог учинпо. Многи ће хтЈети да па страшном суду стане близу пријатеља свога, да му лакше буде. Многи ће се обрадовати, кад види свога на оном свијету, али — кад види, да је и брат његов огрезнуо у онаквим гриЈесима, каквих он ниЈе ни замишљао, срце ће му од страха замриЈети. И тада ће доћи вјечна правда Божјз , да раздиЈели познанике од познаника, брата од брата, знанца од приЈатеља и грјешник ће остављен бити сам себи, осуђен да стане на лиЈеву етрану А може ли се надати грЈешник каквој милости на страшном суду ? — Земаљски судија често затвара очн пред влашћу, богатством и силом, он често пз милоср^а и саучешћа ублажава своЈ*у осуду ■ на земљи много пута може човјек човЈеку да изради помиловање код судије — али на пошљедњем ће суду сваки створ бити погружен у трепетно ћутање, Ј*ер ће сваки морати давати одговора за сво/а дјела. з