Istočnik

— 35

своју очистимо, а чишћење душе јесте — пост духовни. Та ми хришћани нећемо да мучимо своје тијело, као да је оно криво свим нашим гријесима, већ ми ,, расаињемо тијело са његовим сласшима и желама и (Галаћ. 5, 24)! Сдасти и жеље, које се преко тијела пењу у душу, хоћемо да истјерамо из душе. Ко год друкчије пости, пости — фарисејски; ко год нема јасне свијести, зашто пости, боље да и не пости, јер је лицемјерство велик гријех. који казни Бог. Бадава је посно јело нечистом срцу, грјешној руци, злој помисли, р1>аву језику, завидљиву оку. Уз посно јело треба „ да ходимо иоштепо као по дану пе одавајуЛи се пи тшровању ни иијанству ни сладострашЛу и расмусну живошу, ни свархњу и зависти, веЛ да се обучемо у Тосиода нагиег Исуса Христа " (Рим. 13, 13—14). А фарисејски је пост и оно, кад ко пости само из обичаја, или да се покаже као хришћашш свијету. За такве каже Господ, да су примили плаћу своју. Што се ради за људе, људи и награђују. Ко пости ради људи, људи ће му то и наградити. А чим? — Рећи ће му: гле, како је то честит хришћанин! Али на том ће-и остатп. Шта има пак човјек од те људске хвале; хоће ли му и Бог признати, да је честит хришћанин ? — Бог ће му дати плаћу по заслузи. Чућемо више пута: ,,пост је шкодљив, па не треба постити". II о то је измишљен изговор, коме још неки хоће да даду више снаге, па додају, да и наука каже, да је пост шкодљив. Разумије се, да има људи, којима је шкодљив, а то су болесници, дјеца и т. д. Но здраву човјеку не само да не шкоди пост, кећ му баш помаже и кријепи тијело. То наука каже, а то нам потврђује и искуство. Јесте ли видјели кад, да је човјек од поста страдао? — Не, већ обратно, од прекомјерног јела и особито пића. А за велике се испоснике зна, да су дуго живјели. Пост не уншптава тијела, јер Црква не тражи пост такав, већ онакав, који убија зле прохтјеве нашег тијела. Други кажу: „што је Црква увела пост, кад њега није Бог заповједио, нити има шта о њему у св. Писму?" Но и тај приговор измислшпе људи, којима је тешко постити. Не само да је Бог заповједио да постимо, већ нас је ево у Јеванђељу научио и како треба да постимо. Прави хришћанин не може бити без поста. Кад је човјек у великој жалости, он на храну заборавља. А хришћанин је у жалости ради својих гријехова, па се зато и клони тешких јела и пића, јер впно весели срце човјеково (Пс. 103, 15) — каже св. Писмо, а у весељу се човјек не каје за гријехе. ' 0 4*