Istočnik

Бр. 10. и 11.

ИСТОЧНИК

Стр. 165

ског тропара Архијереји ступише у цркву најсвечаније и послије благослова, кога је подијелио впреосв. Николај, Архијереји се почеше облачити. Уз пјевање: »Ц дјж н(к!гнмн« заступника Патријархова облачили су свештеници на амвону, а впреосв. Митрополите: Григорија и Евгенија у светом олтару. Кад су се обукли, сједоше сва тројица у наслоњаче на амвону а одмах отпоче обред посвећења новог Митрополита. Хиротонију нећемо опширно описивати, јер ко то није својим очима гледао, тај се ни најбољим описом не би много користио. Тако узвишен и свечан — по спољашњим љепотама раскошан — а по унутрашњем смислу и значају дубоко тајанствен обред, треба сваки, коме је можно, бар једанпут у вијеку својим очима да види, па онда да ускликне: »0, да красно ли је и дивно то наше мило православље!« До амвона, с једне и с друге стране бјеше поређано 12 свештеника и 2 ђакона, обучених у сјајном и свијетлом руху, који су судјеловали при носвећењу и литургији. Међу свештеницима било је 5 прота, 1 игуман и 6 пресвитера. Примпвши благослов, протојереји Васо Поповић и Стеван Правнца изведоше нареченог Митрополита Петра из олтара, па га зауставише на простртом пред амвоном платну, на коме бијаше нацртан орао. Поклонивши се Архијерејима отиоче се прописано трикратно привођење и приказиварве, које је узглашавао прота Поповић, а наречени Митрополит Петар на стављена му питања заступника Патријархова одговараше: да је дошао да прими архијерејску хиротонију, да вјерује онако, како је то изложено у никео — цариградском символу вјере и да ће до задњега часа свога чувати и одржавати све каноне светих сабора и отаца. Ову вјероисповијест и заклетву, својеручно потписану предаде избраник у руке заступника Патријархова, љубећи му св. десницу, као и осталим Архијерејима. Иза овог свечаног чина, коме бијаху свједоци преко 50 свештеника и до 3000 душа народа, почела је свечана литургија под началством високопреосв. Николаја. Послије отпјеваног »блицм«, непосредно пред читањем апостола, приведоше протојереји В. Поповић и С. Правица избраника на царске двери у св. олтар, гдје га прихватише впреосв. Митрополити: Григорије и Евгеније и три пут га, уз вршење свију прописа, обведоше око часне трапезе. Бјеше узвишен тренутак, кад избраник трипут дубоко метаниса пред часном трапезом, клекну пред ову и метну своје руке на њу, да прими архијерејску хиротонију. Архијереји положише деснице на главу избраника, а на својим десницама отворише св. јеванђеље. Тада впреосв. Николај гласно прочита молитву, којом призва и замоли силазак благодати св. Духа на избраника. Тај моменат објави највеће звоно са црквене куле. За тим тајно прочита са Архијерејима прописапе молитве у исту цијељ, на којима се заори велељепно молбанско »Гогподи пожил^и!« Впреосв. Николај благослови часним крстом над главом избраника. Избраник се подиже, а впреосв. Николај скиде му архимандритски крст и фелон, па метну на избраника сакос, омофор, поврх овога архијерејски крст на двоструком ланцу, панагије, а онда владичанску круну на главу, изговарајући, при давању сваког тога знака архијерејског сана, ријечи: »Д ојтоннт ,« и »Лксиос«, које појци с народом прихватише и пјевањем потврдише. Тако посвећеног и знацима епископског сана украшеног Митрополита Петра изведе впреосв. Николај на царске двери и приказа га присутном народу, коме се новопосвећени Архијереј у три маха у име захвалности поклони. Затим се впреосв. Николај са новоцосвећеним Митрополитом пољуби три пут на царским