Istočnik

Стр. 188

И С Т 0 Ч Н И К

Бр. 12.

* Када је Свевишњи Бог пз превелике љубави ка људима преко пзбраника свога у Израпљу, Мојсија, поставио закон, написао је у тај закои из ,\Геђу осталијех и једну такву заповијед, која гласи: Не узимај име Господа Бога твога узалуд! Цио тај закон, па у њему дакле и ту заповијед с кољена на кољено примпли смо и ми, и цио тај закон, па и ту дакле заповијед ваља нам свугдје и свагда савјесно испуњавати, јер милост Божију другчије не можемо заслужити. А заповиједи том забранио нам је Господ и Створитељ наш, да се за сваку маленкост на Нзега, као на спједока позивамо, а још више је забранио, да Му се нме РБегово пресвето и све што је слави имена Његова намијењено, напада н бешчасти. Била би лијепа срећа, да са овога светога мјеста могу рећи^ и да ми вп, љубазни вјерни, можете потврдити, да се у нас та заповијед најтачније испуњава, и да пресвето име Божије вапстину свако за такву светињу сматра, коју грјешан човјек није достојан сваког часа ма зашто спомињати; била би лијепа свједочба ревности ваше, да вам не морам овдје предочити, да је на жалост приличан број оних, који пресвето име Божије ма зашто, свакога часа потрзају, оних, којима се лакше нег' ишта омакне са језика погана ријеч на Бога. Зар сте једанпут г.нлјели човјека, г/гје у јарости закрвављеним очима, стиснутим песницама, уз шкргутање зуба, као да су га адске силе спопале на сва уста хули и бешчасти најсветије име онога, који га је из небића у биће позвао, који га толико љуби, да је његова спасења ради, јединороднога Сина свога жртвовао, који га је посинио, који га је власпиком земље учинио, — али који га због хуле, за трен ока у прах и пепео може сатртп! Колико пута чујете толике ужасне поруге 5лагости и милосрђа Божијег, толико роптање на Бога; колпко их је, који у часу искуш 'ња, или кад их несрећа каква снађе, забораве, да Бог кога љуби, онога и кара, и да је све, што је од Бога, од меда слађе, —■ па у мјесто да се понизе пред Богом, пред оцем својим, који би их зато узвисио, а они небо и земљу измијешају, и нема светиње, коју ће погана уста њихова на миру да оставе. Јелте браћо, да је ружна, да је одвратна слика ова? А да запптате грјешника, богохулника зашто гријеши, не би вам знао рећи, до ли да хули зато, што је другог видио и чуо гдје хули, па се навикао; но ја ћу вам овдје рећи, да богохулник хули зато. шго у непромишљености својој не води рачуна о томе, да се онај ко хули, одриче Бога, и тијем се приближује синовима таме, који су на Бога први хулу изрекли. Хули, зато, што не мислп шта ће