Istočnik

Стр. 212

Бр. 14-

недостацима он био муж високог духовно-моралног савршеиства и тврде вјере? Исказавши обећање о оснивању цркве, заиријети Исус ученицима Својгш, да ником не казују, да је Он Христос (Мат. 16, 20). Спаситељ је, као што се види из оригинадног текста (бсеахесХаго од ?улвт,гкХ<.ч\)-а\ разјаснити, оиредијелити) разјаснио и заповједио ученицима Својим, да не казују народу, да је Он сам Христос, а не који од пророка, као што је он мислио. Узрок те Росподње заповијести био је, што он није хтио да побуђује и појачава у народу лажее политичке месијанске наде. Шта вели бесиристрасна историјска критика о садрЉају каноничких јеванђеља; да ли је то фактички историја или бајка? (Наотавак). Исти Папије о постанку јеван^еља Маркова казује слиједеће: „Марко, бивши тумач или преводилац код Петра, строго тачно, ако и без одређенога реда, изложио је еве, чега је у стању био ејетити се из говора и дјела Христових (које је чуо од апостола). Он сам није био слушалац или сапутник Господњи, али је био слушалац и сапутник Петров, а овај је говорио, како је кад нужно било, и није строго редом казивао о откривењима Господњим (т. ј. о дјелима и ријечима Његовијем). С тога Марко није гријешио, кад је записивао специјалне случајеве како их се сјећао; он се највише бринуо о томе, да ништа не испусти од онога, што је чуо и да ничега измишљенога не дода". Ово казивање како о самом јеванђелисту Марку, тако и о карактеру његових записа „ријечи и дјела" Христових, са свим одговара историчком знању о Марку из других извора, и особитим цртама његовога јеванђеља. Да је Марко био сапутник ап. Петра, то потврђује сам апостол у посланици свој >ј 5, 13. — За тим живо и вјештачко излагање казивања у јеван^ељу Марковом показује, да је записано из уста очевица, и уз то тако живог и одушевљеног карактера, какав је био ап. Петар. — Истина је тако исто и то, да је Марко писао без одређеног реда. Догађаје из живота Христова, које описује он, не само да не наводи строго хронолошким редом, него управ даје читаоцима свога јеванђеља познати, да му је хронолошки ред догађаја, које излаже познат само .дјелимично (н. пр. 1, 21, 30; 3, 1 ; 6, 6, 56 и др). Тако исто он не разре^ује материјала по (неким) рубрикама т. ј. тако, да би у једном дијелу саопштавао науку Господњу, у другом, о чудесима