Istočnik

Стр. 236

ИСТОЧНИК

Бр. 15.

погледу, питање се то у појединим православним црквама сходно пракси и обичају дотичне цркве рјешава. Они, који не допуштају причешћивање новокрштеног дјетета до четрдесетог дана од рођења, оснивају то на том, што до тога времена дотично дијете није уцрковљено, те су према томе они са каноничног гледишта у потпуном праву. Они пак, који причешћују дијете одмах по крштењу, налазе оправдања томе у догматичком расуђивању о новокрштеном и миропомазаном дјетету, као о фактичном члану хришћанске заједнице, коме послије просвјећења св. крштењем и примање у тајни миропомазања дарова Духа Светога, ништа не стоји на путу, да још и тајном св. причешћа у тјешњу заједницу са Господом Исусом Христом ступи. Но тамо, гдје дијете не причешћују прије четрдесетог дана од његова рођења, у случају смрти дјетета без датог му св. причешћа, настаје друго питање, а наиме: како ће свећеник поступити са родитељима дотичнога дјетета, које је без причешћа умрло? Свакако, тајна причешћа, која уводи човјека у спасоносну заједницу са Христом, треба да се даде свакоме хришћанину. Причешће му се даје за опрост гријехова и живот вјечни, Но дијете које је тек изашло из крстионице, те по несрећи одмах умрло, не примивши св. тајне причешћа, ипак није ни у таком случају искључено из царства Божјег. Према томе дакле и о гријеху онијех родитеља, који до четрдесетог дана не донесоше дијете своје на св. причест — сходно мјесном обичају своме — не може бити говора као о гријеху вољном, но гријеху невољном, те на такове, ако се истински покају и зажеле епитимију, има се ставити епитимија лака, која би била управо не као нека врста казне, но само као неки подвиг и терет, који је вазда по хришћанина користан. Тамо пак, гдје је обичај да се дијете крсти прије четрдесетог дана, тамо су случајеви спрам дјетета без датог му св. причешћа врло ријетки из разлога тога, јер се дијете одмах по крштењу и причести*). Породиља, скакако не може и не треба да сама доноси дијете у цркву ради причешћа. То обично треба да чини бабица, која је дијете прихватила, или један од кумова. У томе пак, да дијете први пут на цричест не доноси ро^ена мати, нема ничег нити штетног, нити иепристојног. Бива, да мати умре прије истека четрдееет дана од рођења младенца, смије ли се онда у таквом случају дијете оставити без св. причешћа, јер тобоже матере нема, која би га у цркву донијела? као *) Кргатење јудеја, муслимана и незнабожаца, који ступају у заједницу цркве хришћанске већим дијелом бива у недјељне и празничне дане, пред литургпјом и новокрштени, ио саслушању св. литургије, удостојавају се св. тајне причешћа. То исто бива и код неправославних хришћана приликом њихова прелаза у заједницу православне цркве. Из овога се даде закључити, да тако исто ваља поступати и са новокрштенима, те их одмах по крштењу удостојити тијела и крви Христове.