Istočnik

Бр. 15.

И С Т 0 Ч Н И К

Јовану Лиелу. кога је замолио да најпонизније и најискреније честитање српског православног клира и народа приликом 73. превишњег ро^ендана Његовог Величансгва на подножје прејасног престола достави. РБегова Ексцеленција захвалила се на изјавама лојалности, те је одговорила, да се српски народ свагда поуздано може надати очинском благовољењу Његовог Величанства. У Митрополији карловачкој. Надзорник народно-црквених добара. Његово Величанство цар и краљ Франц Јосиф I. потврдио је избор барона Јосифа Рајачића-Брињског за надзорника свих народно-црквених добара. Краљевина Србија. Лросдава 40-годишњнце Митроиолитове. Његово Високопреосвећенство Митрополит Србије г. Инокентије навршио је дана 31. јула (13. авг.) т. године 40 год. своје свећеничке службе. Ову свечаност прославио је Високопреосвећепи _ г. Митрополит у скромности са београдским свећенством те у кругу својих најближих пријатеља и сродника. Новодом ове прославе одржано је у сриједу 30. јула у вече бденије у биоградској саборној цркви, а сјутрадан свечана архијерејска литургија. Новп професори Велике жколе. За редовне професоре Велике Школе изабрани су и потврђени досадањи доцент на Вел. Школи Др. Станоје Станојевић и проф. на гимназпји Љуба Јовановић. У Русији. Мренос лоштију новог чудотворца преподоб. Серафииа Саровског. Од 15. до 21. јула т. г. чињене су у пустињи Саровској, приликом преноса моштију преподоб. Серафнма. многа молебствија и свечаностн. У ирисуству руског цара и царице, те скоро свију чланова владајуће царске куће обављено је дана 19. јула т. г. ископавање моштију преподоб. Серафима. Овај чин обавио је митрополит петроградски и лодошкн високопреосвећени г. Антонпје са архиеписком Димитријем еиископима I [нокентијем и Назаријем, дванаест архимандрита и великим бројем јереја и монаха. Св. мошти преподоб. Серафима смјештеие су у храму, који је подигнут 21, јула т. г. освећен у част његовог имена. На овој свечаности учествовало је око 150.000 побожнога народа. На западу. Нов иапа — Пије X. Конклав, који је бирао папу, петога дана свога засједања, донио је рјешење: патријарх млетачкн кардинал Ђузепе Сарто изабран је за папу. Кардинал Сарто родио се у мјесту Ријезе 2. јуна 1835. год. 10. нов. 1884. год. посвећен је за бискупа у Мантуи. Кад је остала упражњена млетачка патријаршеска столица наименује папа Лав ХШ. 15. јуна 1893. Сарта за надбискугга и патријарха млетачког. Три дана прије тога подигнут је на част кардинала. Новога папу хвале као мирољубива, уз то спремна и научена човјека, те велика пријатеља омладине. Као папа узео је иМе Пије X.