Istočnik

„Српске забаве." И. н. г. српским учитељима, женским задругама, швачким и дилетангским шзоришним дружинам,а и свима родитељима сриским, који су ради свој тдмладак у сриском духу да васпитају. Уверени да ноиуњујемо једну празнину и задовољавамо једну нотребу нашега друштвенога живота — намерни смо да издамо књигу, зборник приказа, деклемација, песама и игара, под натписом »Српске Забаве«. А да би цењена удружења и појединци, на које се обраћамо,*стекли прегледа о ствари, оцртаћемо садржину књиге, објективно, како је већим делом туђе очи видеше и приказаше. У књигу ће ући ови радови: 1. -»Сриска учитељска иесма « — текст и композиција, како је спремљена за »Српски учитељски календар« у години 1905. 2. »Аиотеза //. 11. Његошач- — која је приказивана уз свечану представу песникова »Горског Вијенца« и штампана у свечаном броју гПозоришта« приликом педесетогодишњице од смрти Његошеве. Овде ће изаћн са потребним изменама за самосталан приказ. У овоме је саставу савремена кр^тика изрекла овај суд: »Позориште« 191)2. год. ХХУП. број 17. стр. 74. и 75. »Још стојећи под утиском приказа »Горског Бијенца«, публикаје истим одушевљењем саслушала и прекрасни епилог и апотезу« — Ј. Хр. »С већим спољашњим, театралним ефектом« (него пролог Л. К.) »приказана је Аиотеоза као еиилог од Ј. Ж. Срећна је мисао била пишчева да призор унесе у цркву владичину на Ловћену.« М. С. »Застава« 1902. бр: 22. у »Његошево вече« рече ово: »Апотеза пристала је уза све то врло згодно« »духовно замишљена, па и изведена« — а »Брапик« 1902. бр. х7. иод »Сриско нар. нозориште« — завршено је апотезом Његушу, коју је врло лепо извео.« 3. > ј Пред РајиИевим саомеником — декламација. Говорена је као пролог у распореду свечане седнице »Слоге«, удружења српске православне богословске омладине у Карловцима у славу стогодишњице историчара Јована Рајића од смрти му. 0 успеху ове декламације забележио је »Српски Сион«. 1901. бр. 50. стр. 830. ово: » — пијетет, који је под утицајем »Пролога«, умно написанога и топло изговоренога, потенцован био до суза благодарности. Те су се сузе заустављале и забашуривале у експлозији бурног аплауза, којим је награђен и говорник — и присутни аутор.« Тексг су затражили одма и г. г. уредници »Брапкова Кола« и »Нове Искре«, али како је већ био обећан, одштампан је у истом. горњем броју »Српског Сиона«, гдје је описапа сва свечаност. 4. »Наша (ђачка) година « — низ декламација са певањем. Приказали први пут ученици српске велике гимназије новосадске о својој светосавској беседи 1903. год. Наша јавна реч је тај приказ овако оценила: »Застава« 1903. бр. 10. стр. 3. »Највећма се допала » Наша година « — И речи и композија беху погодне и изазвале су опште допадање.«