Istočnik

Стр. 280

И С Т 0 Ч Н И К

Бр. 18.

и Сочаници. У тпм мјестима истина није гш било архијерејом освећених храмова, али се свијет ипак Богу молио на< старим ћелиштима и збориштима, која су још некад свештеници осветили, а на којима су мјестима данас поди!'нуте ћелије (канеле) а ваљда ће данас сутра, у повољнијим приликама, и храмови Божји пропојати, јер је и. народ за то одушевљен а и потребе су, колико ради душевне стране народне, толико и ради самога духа времепа. Кад се, дакле, узме у обзир напријед споменута дуга перијода времена; кад се види да у извјесна мјеста овог протонрезвитерата — било због лоше комуникације или прилика минулога доба — није никад архипастир ступао; кад се зна, да је велик дио парода овог краја лишен био такових нрилика и згода, да макар и дјелимичпо дође ондје, гдје су му архипастири чешће, по потреби долазили приватним или званичпим послом: може се замислити неописано задовољство, срећа и одушевљење народа и свештенства ових крајева, што ,је дочекао ту радост, да' гаје посјетио његов надлежни архипастир, први Бањалучко-бихаћки Митрополит, високогтреосвештени госиодин Енгеније. Много би се имало о овом, као послије четрдесетгодишњем походумитрополитском, у овим бар крајевима, говорити, а да се ипак не исцрпи све оно, што је народ и свештенство осјећало и што осјећа, али се макар мисли, да ће правог родољуба и искреног поштоватеља својих вјерских и народних светиња као и својих вјерских и народних ноглавица, и оволико задовољити. Прије него глто пријеђемо на само путовање Његовог Високонреосвештепства кроз напријед одређена и но нарочитом распореду означена мјеста, држимо за најггречу дужност изнијети цијељ самог путовања, а то је неисцрпиво архипастирско проповиједање и поучавање вјерних у свима правцима њиховог живота од стране неуморног, према свом пароду, цркви и вјери одушевљеног и дичног архијереја госп. Евгенија. Унапријед се извинити морамо, да у стању нијесмо сасвијем тачно приказати све узвишене и пуне отачке ревности поуке, проповнједиЊеговог Високопреосвештепства. Нека буде доста, ако само толико истакнемо, да је Његово Високонреосвештенство дневно по двије проповиједи држало, те за пет дана њих 10 народу и свештенству изговорило; свака је поука трајала по један сахат, а садржина јој бијаше упутство за народ, како да се влада према постојећим духовним и грађапским властима, које су од Вога, и као такове воде човјека само срећи и благостању овог и будућег му живота. Високопреосвештени архипастир поучаво нас је даље о љубави према ближњему, о слози иородичној и општој, о сношљивости према другим вјерама и народностима, јер су све од Бога и служе једна другој на узајамно помагање и опстанак, о пастојању за подизање и пшрење просвјете, као најјаче подлоге, о бићу и опстанку пародном, о поучавању у корисним запатима и рациопалнијој пољопривреди, као главним чињеницама материјалпог благостања и опстанка народпог и т. д. При том су се све те ноуке поред опште им важности и па прилике појединих посјећених мјеста односиле, јер је високог преосвештени господан Митрополит у сваком мјесту имао обзира и на мјесне околности, хвалећи врлине, и темељито доказујући нггету и зле пошљедице лоших навика и обичаја мјештана. Народ је свуда са великим задовољством слушао мудру ријеч свога узвишеног архипасгира и примао к срцу смишљену поуку.