Istočnik

— 53 —

Ко иогрди оца свога или матер своју, смрЛу да умре: (П. Мојс. 21, 16). Ко исује оца или матер, његов Ле се жижак угасити и зеиице његове %е гледати у таму (Приче 20, 20). Ко ирезире оца или матер, па не види, да гријеши, тај је друг безбожнику (Приче 28, 24). Онај који иоштује оца, доживјеЉ радост од своје дјеце (Сирах 3, 5). Дјелом и ријечју иошшуј оца свога и матер своју, да сиђе на тебе благослов њихов! (Сирах 3, 8). Влагослов очев утврђује домове дјеци, а клешва материна руши их до темеља (Сирах 3, 9). Сине, иомози оца својега у старосши и не жалости га у жавопгу његову / (Сирах 3, 12). Дјецо, слушајте своје родитеље у Госиоду, јер је ово ираво / (Ефес • 6, 1; Колога. 3, 20). Учише се најирије зајам враЛати родитељима/ (I. Тимот. 5, 4). 27. 0 љубави према блиисњима. Цијело човјечанство сачињава једну велику породицу. Отац и глава тој породици јесте Бог, а сви ми људи између себе јесмо браћа. Осим што нас томе учи Вожје Откривење, видимо ми то и по себи самима. Сви смо по једном облику створени; сви имамо исте потребе а према души и према тијелу, а један без другога не можемо бити, већ тражимо један другог и живимо у друштву, упућени један на другога. Као што чланови једне породице имају међусобних дужности • као што њих природне свезе и љубав вежу једно за друго, тако и све нас људе треба да везује узајамно љубав, која ниче већ из наше међусобне свезе, јер смо ближњи једни другима. Братска љубав према ближњима најбоље је исказана оним ријечима јеванђеоским: Све што хоЛеше да вама чине људи, чините и ви њима/ (Мат. 7, 12) и: Љуби ближњег свога као самога себе/ (Мат. 22, 39). Тим је ријечима исказано начело, како треба да се човјек понаша према свом ближњем. Мјерило наше љубави према ближњима треба да је наша љубав према себи, т. ј. ми треба да се увијек ставимо у положај свога ближњега, да замислимо себе у његову стању, па нам неће бити тешко погодити, како да се према њему владамо. Љубав према ближњима јесте заповијест Божја, оправдана потребама и коришћу нашом. Само гдје је љубави и слоге, може бити напретка. Међусобна узајмица користи човјечанству у сваком погледу,