Istočnik

11СТ0ЧНИК

Стр. 123

елдтк жнзнодавче, код8 бстки вкган,'кл1К сквркналш гави бц-кстилиш/к ; Е ц стр^га!(к Јордлнскихк р8кок> конбкск ?бдннк кд 1шшги>, то<и8 ккзбпп/ик, бстки дше наше; Рлзд-кри вс'к\-к длкгокк пл^книц-к (?) лкчфч прегрешенУи кце и сплси лгк т* Л10ск, н( пр'кзри д1бн 'к рдка својго; Опдси кгкпр-кстад сце, рождкшТа р, локица к г к пад г кни к г к гиккин-к и н* пр'кзри к г к часк с8дд; ктб не прит^кае (види горе!); Пр-квишкши вс'к}(к ткар'ки ти пркстда прнсташпце т-к и-и8|ц-к (С кксд> кого кр-кда крдгшк ск\рдншл1с'к; св-ктк дшрб т'Ги еси кце зиждитклгад по л»ир8 родила еси, того <иолн б дша\'к на'шн\к; ј М лткдлш пр^слдкнихк анлк, жАзно* да'вч(, вбдб вкскл1к сккркналч гави бчиш,'кнТе; Радоуисе горо... дв-кри... кс-к/ик (10 /иош ,и; Ј1ое /ит 'к кктТодук прФстаа чцс, 8пованТс и нолкмцк на-и дко ти сси и 8твркжд'кн'п; С9 дко ротдкшТл спса и клк&, а> к-кдк и ск^кк-ки н ксакого вр^кда рдки скос ск^рани; сла'ва, Шцд и сина слакЗлови,ик .. . дшс нл'ше; и ншл Еце рождкшТа \а кд нашего, Ж к-к^дк и скркки на ск^рани. НIIII СТрП ГЛК 3. (Наставиће се.)

Ус/твно крштавање са гледишта каноничног права и првобитне праксе православне хришЂанске цркве. Написао Светозар Грубач, парох у Крижевцима. (Овршетак). 1Солико се пак овим условним крштавашем римска црква одаљила од позитивног учења васољенске цркве, које смо цитирали у горепоменутим канонима, види се из самог нејасног и нгоагласног тумачења западних учитеља поводом питања: да ли свештеник римски, када понавља крштење макар виђ соп(1Н|опе, постаје ирегуларан или не? Венедикт XIV. тврди: „Ађ пте^икпкаЈе 11егап1јђи8 Бар^ата ЈпДЈска аБ А1ехапс1го III. 111 Сар. Ех ИМегагиш Де Аро81а1 - 18 е1 ге1(егап1И)и8 Бар^вша поп ех1Ш1, ођ ао!иш арргећепзит рпог18 ћар1ншп укшт, пи11а^ие ргаетЈ88а уеп1а1и тс1а§а1;'|опе, Шис! с1епио зиБ сопЈШоае сопГегигП, ^шћиз сег!;о асшп! јат вете1 ап1еа Ги188е со11а1ит". (Вепес! XIV, ], с. п. 3.). Сасвим је противног мишљења св. Алфтзо , учећи: „Кећар11гап8, уе1 гећарЉа^из ех ше1и з'ше 1п1еп1;10пе, \е1 §и1) сопс11попе, е1дх 1ешеге е1 сиЈраћИПег ^а4, ргоћа1)1Н1ег поп ^ипк Јгге^чЛагез" (Тћео1. Мог. 1. VII. и. 356.). Није ли, дакле, боље држати се строго утврђеног каноничког учења древне васељенске цркв 1 , него ли, увађањем новости, доводити ствар у8абуну!? Послије свега овога морамо констатовати, да се условно крштавање не само не оснива на канонима православне цркве, него да је и сувишно и неаотребно.