Istočnik

Бр. 8.

И С Т 0 Ч Н И К

Стр. 203

штетне намјере. Јер, Слово каже, они вјерују да ће њихове миоге ријечи саслушане бити. Како о томе треба да мислимо, о томе смо у току нашег истраживања поучени. Какву молитву треба да шаљемо Вогу, чућемо други пут милошћу Господа нашег Исуса Христа, коме нека је слава и хвала од вјечности у вјечност. Амин. (Наставиће се )

Чудеса Пресвете Богоро/дице. Пише: Дионисије Миковић, игуман. КЊИГА П-га*) Чудо прво: 0 јављењу Пресвете Богородице: монахињи Пелагији. У групи цикладских острова близу мале Азије, —- иостоји острово: „Тино". На томе острову постоји женски манастир посвећен: „Успенију пресвете Богородице". Манастир је саграђен на врху исто-нмене високе горе. — На сјеверној му страни постоји град звани: „свети Никола". Овај је далеко од манастира око три километра. У овом манастиру живјело је постојаио око 80 монахиња: које су дале обећање Богу, и проводиле вријеме у посту и молитви. Побожне ове монахиње издржавале су се сопственом зарадом, и добростивом милостињом побожних становника сусједног града. У броју монахиња налазила се и преподобна мати Пелагија. ГБој је већ било 80 година и поред свих осталих одликовала се нарочитом побожношћу, скромношћу и благошћу. Мјесеца јуна 1822. године, ноћу, у сну, у очи свете неђеље, јави се Пелагији врло лијепа али и чудесна жена. — Од Ње и од одијела Њеног завлада велика свјетлост. И она зовну поимену преподобну Пелагију и рече јој: „Пелагијо! пођи у град к манастирском стараоцу: Стамателу Конкади, и реци му: да ои узме на себе старање око откопавања храма Мог, који Ми је натрпан у огради: Антона Доксара, близу града; и реци му даље: да се он лично постара да се тај храм подигне до најбољег и најсјајнијег реда!" Монахиња Пелагија помислила је, да јој је сан плод фантазије па га ником није ни казала. *) Прва кљига „Чудеса Пресвете Богородице' 1 ивашла је у некадашњој Устинској „Просвјети" и у Дабро-босанском „Источнику" за год. 1893., одакле је у посебну књигу исте године отштамнана. Пр. Уред.