Istočnik

Бр 12. и 13.

ИСТОЧНИК

Стр. 303

Прије|>ите још једном те стихове и наћи ћете узроке те пошљедице, извор, једини извор праве, истините среће. Ја нећу да их анализирам. Удубите се сами у те ријечи! На првом мјесту имајте на уму, да је вино символ радости. „Вино весели срце човјека". Но, то је груба и пролазна радост. Није то истинита, права срећа, нити су палестинска вина оно, што је Христос мислио. Он је истинито вино и ту је крајњи извор радости. Ту се наравно не мисли, да Христовн радост, коју је Он искусио може пријећи на нас. На нас може пријећи његов начин: како да је добијемо. Додуше можемо, у неком смислу, дијелити нечију радост и жалост, али то је нешто сасвим друго. Христос је извор људске радости у истом смислу, у ком је извор мира, спокојства. Који с њим дијеле његов живот, дијеле и пошљедице тога живота, од којих је једна и радост. Његов метод живљења, по самој природи, проузрокује радост. Кад је говорио, да његова радост остапе у нама, мислио је, да и дотични узроци морају даље дјеловати. ГБегови шљедбеници ће искусити, да то не иде једно без другога. Медијум, преко кога долази радост означује се овим ријечима; „...Који буде у мени и ја у љему, он ће родити многи род"... Најприје род, па онда радост. Прво је узрок или медијум другог. Радост лежи дијелом у непрестаном животу с Христом, са свим оним, што садржи у себи љубав, заштиту и мир; дијелом у утицају, што га има тај живот на разум, карактер и вољу; дијелом у инспирацији да живимо и радимо за друге. Све је ово на разне начине и у разно вријеме, извор чисте, непомућене среће. Бити срећан — у томе нема ништа тајанствено. Само треба довести у дотицај саставне дијелове и отуд ће саме произићи. Ко остане у ГБему донијеће многи плод, а донијети плод, то је срећа. Докле рецепт за срећу јест чинити добро, а рецент за чинити добро јест пребивати у Христу. Најсигурнији доказ, да је то проста ствар узрока и пошљедице јест, што људи, иначе покушавали ма који начин, не могу наћи срећу. Само из правих узрока може настати права пошљедица. Онда је свако хришћанско искуство наше сопствено дјело? — У колико је и грожђе наше дјело и ништа више. Сваки плод расте, био он у земљи или у души, био виљага или права лоза. Човјек не може учинити, да нешто расте. Он може само удесити околности и испунити услове. Раст даје само Бог. Узрок и пошљедица су вјечно уре^ење смјештено у конституцију свијета, утврђено изван човјечијег наређења. Човјек се може само ставити у ланац тијех наређења и учинити да ствари напредују, расту — да и он може расти. Онај, што чини да плод расте, јест дух Божији.