Istočnik

ЗА ЦРКВЕНО-ИРОСВЈЕТНЕ ПОТРЕБЕ СРПСКО-ПРАВОСЛАВНОГ СВЕШТЕНСТВА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ.

Год. XX. Сарајево, 30. септембра 1906. Бр. 14. и 15. УРЕДНИК: протосинђел ИЛАРИОН РАДОНИЋ, професор богословије.

ЗВАНИЧНО.

Митрополија бањалучко-бихаћка.

Рукоположења. Његово Високопреосвештенство Митрополит бањалучки и бихаћки Господин Евгеније Летица, благоизволио је на св. и божанственим архијерејским литурђијама рукоположити свршеног богослова призренског Тому МилановиИа 3./16. септ. 1906. у Саници за ђакона, а 4./17. септ. и. г. у Кључу за пресвитера; за тим свршеног богослова рељевског Цегара МандиЛа за ђакона 8./21. септембра о. г. у Бањалуци, а за пресвитера 9./22. септ. о. г. у Сводни, и свршеног богослова призренског Душана Кондиба истог дана за ђакона. Иосхављења. Епархијски црквени суд у Бањалуци подијелио је у администрацију парохију буковачку, у нротопресвитерату бос. петровачком, свенггенику Томи МилановпЛу; а парохију Лијешћанску у протопресвитерату дервентском, свештенику Петру Мандићу у истом својству, затим је премјестио наизмјенце администраторе парохија, јереја Јована КнежевиИа из Шолаја у протопресвитерату которварошком, и јеромонаха о. Милутина Радаковиба из Бочца у протопресвитерату бањалучком. Епархијски црквени суд у Бањалуци. Врој 821.847 " 574 Свима протопрезвитерским звањима епархије бањалучко-бихаЂке. Васока земаљска влада у Сарајеву саопћила је дописом својим од 15. јула 1906. број 128.140, да је високо ц. и кр. заједнипко министарство у Бечу својим отписом од 8. јула 1906. број 4550 Б. X. наредило, да се свештенству ових земаља не могу издавати сталне уредовне жељезничке легитимације, како би свештеници на свима