Istočnik

Бр. 17.

ИСТОЧНИК

Стр. 419

како ће угодити жени А ово говорим на корист вама самим, не да вам наметнем замку на врат, него за лијепу и приетојну службу Господњу без сметње.... Стога и онај, који удаје дјевојку своју, добро чини; али који је не удаје, боље чини," Апостјл Павле вели дакле овдје, да је брак по себи добар и дозвољен; али да је боље трајно дјевичанство, јер оно пружа могућност, да се човјек сасвим преда служби Божјој. Али то није заповјеђено; ап. Павле изрекао је ту само савјет у том погледу. Он упире најприје на свој властити примјер, али опажа, да он није од Бога позван на сваку уздржљивост (ст. 1 ? 7, 8). Осим горе наведене предности, коју има дјевичанство, навађа ап. Павле у ст. 26 још један разлог ријечима: „ради садашње невоље.. Смисао ових ријечи јасан је из ст. 28—31. Ту ап. Павле, као и иначе у својим посланицама, упозорава на скоре страхоте пошљедка свијета и страшног -суда. С обзиром на то је дакле безбрачност за препоруку. Јер безбрачним биће лакше, да се лишени добара и уживања свјетсках приправе на суд п да се посвете служби Божјој; а ожењени ће много јаче искусити невоље пошљедка свијета због плотске земаљске везе, која га веже. Сличан савјет гледе безб|>ачног живота налази римокгтоличка црква и у ријечима Христовим код Матеја XIX. 10—12: „Рекоше му ученици: ако је тако човјеку са женом, није се добро женити. А он им рече: не могу примити сви оних ријечи, до којима је дано. Јер има ушкопљеника, који су се тако родили из утробе материне; а има ушкопљеника, које су људи ушкопили; а има ушкоп.љеника, који су сами себе ушкопили царства ради небескога. Ко може нримити, нека прими." Ту се особито истиче, да за постигнуће таког вишег позива треба особнте благодати Божје. Римокатолици се позивају даље на мјесто код Луке ХУП. ; 10. „Тако и ви, кад свршите све, што Вам је заповјеђено, говорите: ми смо залудне слуге, јар учинисмо, што смо били дужни чинити". То мјесто сматрају они за једно од најглавнијих, те веле: Христос назива овдје човјека некорисним слугом, који није учинио нешто више, него што је био обвезан учинити; дакле хришћанин може учинити више, него што је обвезан. Они кажу, да и ап. Павле изрично посвједочава, да је он учинио више него ли је дужан, одрекавши се свога права, да од хришћанских опћина за свој апостолски рад прима издржавање (1. Кор. IX., 4). Индиректно свједочанство о могућности извршеЕва сврхудужнога по њихову учењу иружају н друга мјеста св, Писма, гдје год се говори о многострукој плодности ријечи Божје, о многострукој за-