Istočnik

Стр. 86

источник

Бр. 6.

Ч о в ј е к. Апологетска лекција Бг. Хр. Е. Лутарда, с руског по А. Лоиухину, превео Р. БакајлаИ, свештеник. Библијско Јчење у главном. — Старост људског рода. — Дарвинова теорија еволуције. — Јединство људског рода и потреба његова из религиозних и друштвених узрока. — Разлике раса. — Човјек је сједињење тијела и душе. Тијело. — Душа. — Психолошки материјализам. — Критика његова. — Библијско учење о суштини и назначењу људском. — Човјек као микрокозмос. — Личност човјекова. — Свјесно мишљење. — Слободна воља. — Положај човјека у свијету. — Више назначење човјеково. (Наставак). Ако се све мисли имају сматрати само производом чулне акцеиције, то тада у ствари и Еема никакових мисли, него само преставе постоје. Но погато ми мислимо и о натприродним стварима, то имамо појмова, који немају никакове заједнице са материјом, него су чисто духовне природе; паша мисао о апсолутном свакако да прелази границе ствари и осјећаја. Осим тога ми стварамо осуде и закључке, што нам даје могућност, да упознамо у души својој самосталну способност; ми шта више критички проматрамо чулне појаве при чему можемо доћи и до таковог освједочења, које је противно чулном утиску, и тако ми мислимо не само о оном, што смо осјетили, него и о нашем мишљењу, које је свакако нешто надчулно. Дакле, мисли нијесу само резултат чулних утисака, него су оне уједно резултат и самосталног духовног принципа. За тијем материализам још вели: то што ми зовемо духом, душом, мишљу и т. д. производ је мозга; од својства мозга зависи и својство мисли; душа је само функција тјелесног организма. Али при таковим назорима, свако мишљење је, као што су оправдано приговарали, 1 ) нешто, што је неопходно нужно; јер ја, кад нисам у стању измијенити свога мозга, не могу промјенити ни свога мишљења. Те у том случају не треба ни настојати, да промјенимо мишљење код појединаца, упућујући га на друге мисли, пошто такови не могу друкчије мислити, него што мисли у глави њиховој мождана материја. Кад је тако, то је онда тешко схватити за што материалисте и пишу књиге, којима хоће, да нам натуре своје мишљење, пошто ми не можемо ништа учинити против својства нашега мозга. Они би требали да настоје, да на други начин утичу на наше мисли. Но зар није логика једна и иста за све људе и за све прилике, за све климате и за све начине живота и т. д. ? Није ли, дакле, мишљење таково нешто, што не за-

1 ) НеШпјгег стр. 264.