Istočnik

Стр 88

ИСТОЧНИК

Бр. 6.

нигдје душе то она и не постоји, веле. Но откуд лш знамо, ди је свијет, што га микроскоп проматра уједно и сав свијет? Зар је баш микроскоп срество за познавање душе? Зар нема оданости, вјерности, синовље љубави, друштвености поштења и сл. само за то, што анатом са својим ножем не налази у људском тијелу никакових трагова тијех нематеријалних величина? Има ли смисла чулну аперцепцију сматрати мјерилом свију ствари? 1 ) У данашње вријеме појавила се оправдана тежња, да се све теорије заснивају ва фактима; отуда је и поникла посебна филозофија у Француској, тако звани позитивизам Огиста Конта. 3 ) Тај правац и без свога имена има свуда својих присталица, мислиоца, који признају само факта, а ништа не ће да знају о простим и развученим теоријама прошлога периода. Но област факта не обухваћа само чулност. Мма и других факата, који су тако^е несумњиви, као и факти чулног искуства. Такових факата има три, који одлучно поткопавају темељ материалистичког учења. То је факт духовне, моралне и религиозне СВИЈ6СТИ. (Наставиће се).

*) Успор. 0. 1ј. ЕгДтапп: ХЈећег (Заз УегћаШпзв (Јез паћпшзбедбсћаШкћеп Гогзсћип^ и т. д стр. 20.: „То, што ми видимо и опажамо, краће, што нашим чулима осјећамо, све то постоји, у то морамо вјеровати ! а Питдње то не мучи се с одговором". „Ако се биће живота и дјелатност разумне душе не може протумачити механичким или физичким законима, то се по опћим правилима науке не само може, него мора прихватити предпоставка, да туде имају утицаја друге силе". „Да механичке и хемијске силе имају великог утицаја на животну и душевну дјелатиост, то је Факт, који нико неће побијати. Но ако из тога Факта изводе, да живот и душа није ништа друго, него продукг механичких и хемијских сила, то тад тај закључак може створити само такова логика, која је кадра доказати, да пошто ја не знам за друге силе осим за механичке и хемијске, то да дакле и нема другијех еила м . Најомиљенија тема садашње Физиологије је приказивање животног процеса механизмом. Но и ако су многа открића учињена по томе предмету, ипак остаје још много и много штошта загонетно. Сам живот је тајна. А душевне Функције показују на ексистирање још и других сила осим механичких. То је признао и проФ. Трајер из Јене у своме предавању „О испитивању животног механизма", које је држао на скупу природословаца у Лајпцигу .1.872. г. Ми смо са свију страна окружени животним тајнама. Позивају се на покусе; но прегпоставка сваког експерименталног истраживања јесте вјера у сопствени разум. Знамените су ријечи Дибуе Рајмонда на томе скупу, да се граница познања путем природних наука завршује Кантовом тврдњом, да ми предмет не можемо познати у суштини његовој. Познање путем природних наука је свађање измјене у материјалном свијету на кретање атома, који се стављају у кретање централним силама материје. Таквим исиитивањем за сада се задовољава наша потреба у тражењу узрочности, у колико оно сваћа узроке кретања у тијелу на сталну суму покретне и потенцијалне енергије у одређеној суми материје. И неодклоњене тијем сметње природо-научног испитивања јесу : 1. немогућност постићи суштину материје и силе; 2. немогућност протумачити свијест, макар и у иижој Форми осјећања воље или невоље. Успореди 2. примједбу Дутардову на лекцију „О створењу свијета" (Источник 1908. стр. 155. пр. 1.).

2 ) 0 г Ш 2 о 1; у својим МесШзаИопз* е1;с. II, 249. излаже нам врло лијепо и интересантно тако звани позитивизам Огиста Конта и његових присташа Литер-а Џ Ст. Миља. Толе правцу сасвим се може примјенити закључак, до кога је дошао Навил у моралном негодовању против Тена (Бег МштИзсће Уа1ег, стр. 217.), наиме, да је „прослављање успјеха прва и најглавнија пошљедица моралног индиФерентизма, који је душа такових разматрања". Види такође Созћ-ово, већ толико пута сноменуто дијело: Сћпв^апИу ап(1 РозИ:1\У1'8п1; Ј В. Т18зап(Иег: Оп^епез е1: (1еуе1орретеп1; (1а Ро8Шу18те соп1:етрогат, Рапв 1874., што се тиче одношаја Француског позитивизма спрам његова британског

брата, тако званог „еекуларизма" види врло поучна разлагања Маппсе ВаУ1в8-а: Не^его(1ох Боп(1оп, о! Рћазез о! Ргее Тћои&ћ!; т 4ће Ме1:гороН8. Боп(1оп 1874. (и 2оск1ег: 1*опс1о118 к1гсћНсће 2из1ап(1е, у Еуап^. К1гсћ. 21875. N1-. 29. и сл.; затим његову расправу „Ро8111У18пш8 и и. „8еки1ап8ти8 и у Реалн. Енцикл . Херцега 2. ивд.). Види такође и омање, али врло лијепо дјело наперено против позитивизма: „Ваз Сћп81,еп1;ћит ип^ (1ег РобИ;1У18ти8 и Хамб. 1861. г.