Istočnik

Вр. 15. и 16.

ИСТОЧНИК

Стр. 229

али несу внше с њима у брачној вези) запрећено и Вожијим и црквеним законима, а уједно и засебном на њ' управљеном наредбом ЕВегов. Цесар. Величанства; те се стога свакоме ваља клонити тога преступа, јер ће му се иначе судити за главу". Са овим актом завршио је вредни митрополит Мојсије Петровић свој тешки рад на чишћењу код наших предака, народних појмова о браку, који су се за оних великих ратних времена, поред ослабеле црквене дисциплине, силно изметнули, — али, слободно можемо рећи, ипак никада несу прегпли границе моногамичког система и пали у праву бигамију и полигамију. — Наскоро после овога умро је овај врло заслужни и родољубиви митрополит српски, ну, са смрћу мшрополитовом није престао рад на томе пољу. Државне су власти и даље сваки час позивале наследника његовога митрополита Вићентија Јовановића, да ским силама настоји стати на пут незаконитим брачним кезама у српском народу; а нарочито поновној женидби и удадби, воћ једном ожењених и удатих, иа за тим растављених или распуштених људн и жена, — које они и даље увек крстише називом бигамиста и полигамиста. Али је са тим врло тешко ишло, јер поред све строге забране државних власти, није се могао окај обичај сасвнм уништити, пошто је основан био на принципима канонскога учења православае цркве и дубоко укорењен у народу нашем, од најстаријих времена, као етнографска особина наша... Свештенство наше, а и сами епископи наши, гледали су, у тим престрогим одредбама државних класти, пропагирање канонског учења римске цркве о неразведљивости брака, — као што је фактички и било; па су, изгледа ми, навалице настојали, да у потаји и даље одрже у српском народу учење православне цркве о разведљивости брака, те и даље венчаваху оне, који су законитим путем од свога првог брачног друга коначно разведени — нарочито у случајевима злобног напуштања 1 ) и одбегавања у Турску, те телесне немоћи и неспособносги за даље продужење брачног живота. Стога су државне власти и устајале непрестано против српског свештенства тврдећи, да оно потпомаже ширење те т. зв. бигамије и полигамије, па су често пута хватале такове свештенике и затварале их у тамнице, као што је и Ј ) Имамо приличлн б^ој иод-чтака из прве половине XVIII. века, да је у н*шој цркви у '10 доба вижило злонамерно напуштање (та1Шо8а <1е8ег1ло), као један од узрока за развод брака. Осим примера у Цариградској Патријчршији, имали су наши праци примера, на који ће се угледаги, и у суседној Охридекој Архиеиископији, где је већ од врвмена знаменитог Димит^.ија Хоиатијана, на кога се Стеван Првовенчлни за савет обраћао, — раставл,ан брак мужа и жене због тога узрока (В. РИга, — Апа1ес1:а 8асга е! с1а881са . . . Минхен 1891. год, р. 99. — 100 и 563 — 558) па оставл,еној страни допуштано, да ступи у нови законити брак.