Istočnik

Стр. 66

Бр. 5.

Поједини одјељци носе ове наслове: 1. „сбклз зл Г(огпод)а н(л)шего 1(со*с)с' Х(рист)а како кк1ст'. Ж('ћ)с({)цл Л14рт'|'а .зТ. д(а)нк (д. 49— 54. б.)". 2. „сбказ' за кт^се с^нсВдк! цркокнки. о к г кпрогк;(' " & (Ск-кт^ћ^' (д. 54 6.-56. б.)«. 3. „Пр^кстолк на зшли ко'лико ест' (л. 61—61. б.)". 4. „Олоко о зтли (л. 61. б.—67.)". и 5. „(глоко с(ке)того иЗца н(л)шсго Григорм К(о)госло'кл. (г г ккорникк с(ве)» т(о)л«8 ЕасилЈн) (л. 67 — 67. б.)". Ради примјера ево неколико такових питаша и одговора : „Вопрос: Кто роди се и паки састарје(в)се ваљезе ва чрјево матери својеја? „Отвјет: Адам от земљи роди се и ва земљу иаки ваниде". „В.: Ко.ји сут двје текушти и двје стојушти? „0.: Двје стојушти сут н(е)бо и земља, и двје текушти сут „слнце и м(је)с(е)ц, д(а)н и ношт". „В.: Звјезди имајут ли корене или на ? „0.: Пророк рече: луну и звјезди утврдивиј". „В.: Слнцу что јест утвржденије? „0.: Ничто, но от анг(е)л носит се". ,,В.: Раб опив се, господара не бојит се ? „0.: Твореј дједа Б(о)ж(и)ја, дијавода не бојит се". „В.: Двашти мјери, једношт рјежи? „0.: Држи Б(ог)а ва срдци својем, грјеха не бој се". „В.: Којим језиком хоштет г(лаго)лати Б(ог) на судје? „0.: Сирским' језиком". „В.: Что јест земља плна води ? „0.: Јако ва тјеље крв, тако и ва земљи вода". „В.: По мору вода јест, камо ваходит ? „0.: Васакиј звјер крвију хранит се, тако и мору вода јест храна". „В.: Како јест мору сланост? „0.: Јакоже јест тук 1 ) скоту и звјерем, тако јест и мору сланост". „В.: Рци ми оче, које јест подобро: вапрошати же или учити ? „0.: Јеже учити јест, јако же огњиво 2 ) студено лежит, јегда 4 ) Тоук1» (отеар — а^ерз) = сало. 2 ) Огниво (сћа1ућ8 ^шагтз) = огњнло, оцило, чакмак.