Istorija Niša : prilikom pedesetogodišnjice oslobođenja Konstantinovog i Nemanjinog grada : 11. januara 1878 - 11. januara 1928

58

Ћеле-Кула је четвороугаона, а висока је до пет метара. На свакој страни куле зевају у 14 редова рупе, у сваком реду њих 17, дакле свега 952. У сваку су рупу Турци узидали по једну српску главу. Главе су временом поиспадале или су поизвађене, али су све празне и мрачне шупљине ужасни и речити сведоци страшне прошлости и мучеништва српскога народа. Ко хоће да тачно просуди, што слобода вреди, нека застане самих пет минута пред овим спомеником над споменицима!...

Митад Паша је хтео да поруши Ћеле-Кулу, да тако избрише тај споменик крволоштва са лица земље, али нишки Турци одоше чак у Стамбол, да се на пашу „туже, и тако је та кула остала потомству храбрих чегарских јунака као вечити споменик јуначких подвига њихових отаца. Побожни сељаци из околине вадили су потајно главе и сахрањивали их на гробља. Када је српска војска 1877. год. заузела Ниш, од 952 главе затекла је само три. Над Ћеле-Кулом подигнута је 1900 год. лепа капела, пред којом се сваке године 1. јуна (19. маја) врши помен Стевану Синђелићу и његовим јуначким друговима.

Код Ћеле-Куле, те јединствене пирамиде најгрознијег варварства, али у исто време и најсветлијег мучеништва за идеале човечанства, задржао се је био и гласовити Ламартин и затим написао и оно пророчанство, које се је у наше дане испунило: „Скоро ће и Ниш бити њихов (српски); али и онда нека они ову кулу у целости сачувају, јер ће она њихову децу учити, шта вреди независносш народа, показујући каквом су је ценом њихови очеви плашили и ошкупили.“

Али ни Ћеле-Кула није још била довољна! Ниш је имао да жртвеник човечанске величине облије са потоцима драгоцене крви најбоље своје деце! ЋелеКула није могла да застраши Нишлије, она им је шта више давала подстрека за дела, којима се слобода стиче.

Јер су се у Турској примећивали симптоми пропадања, јер су потлачени народи устајали против угњетача; није ни Шумадија мировала, она се је под Таковским јунаком кретала на борбу за своју слободу.