Istorija Niša : prilikom pedesetogodišnjice oslobođenja Konstantinovog i Nemanjinog grada : 11. januara 1878 - 11. januara 1928

То РВИ И

79

родом, него победа реда над нередом, закона над бе-

: закоњем, правде над насиљем...“

| У јутро, 3. јануара, праћен целом Врховном Ко-

мандом и свитом од официра шумадиског, моравског и тимочког кора, у генералској униформи, на поносном коњу белцу, уз клицање раздраганог народа, уз свирање музике, — кнез Милан Обреновић ЈУ. улазио је у Горди Град Константина и Немање. Рапортирао му је јуначки генерал Белимарковић.

Пролазећи кроз Београд-Махалу, муслиманско становништво је скрштених руку чекало кнеза. Чим их је кнез руком поздравио, они попадоше ничице по земљи и отпочеше да теменишу.

Од Београд-Махале пак све до Митад-Пашиног конамза кнез је пролазио кроз густе масе српског становипштва, које је беспрекидно клицало и поздрављало, а ђаии су певали од учитеља Тасе састављену лесму:

Ој ти Нишу бели Нишу У теб' паше више нема У. теб' нема Садразама Очи бече сви за нама

С мунарета глас не чује Умукоше љуте гује

А ти, Кнеже, са мегдана Избави нас од душмана...

Кнез у конак, а литија са метрополитом деда Виктором, свештенством, барјацима и рипидама пред њим.

Метрополит деда Виктор пробеседио је топлу реч захвалности кнезу ради ослобођења.

На Метрополитов говор кнез је, између осталога, рекао и ово:

„Поздрављам вас као заступник правде, као бранилац слободе, једнаке за све грађане, за све вере.“ Одуживши тај први дуг радосноме срцу своме, он се затим замислио и овако уздахнуо:

И ако се српски сшег насред Ниша вије Јоште шужно Косово освећено није.

После подне истога дана пред конаком биле су постројене депутације свих трупа, које су учествовале у досадашњим борбама, и кнез је Милан делио српска