Istorija srpskih železnica : 1850-1918

· 424

редове, српска војска била је у извесној задовољавајућој мери попунила своје ефективе.

И остале Савезничке трупе биле су донекле појачале своје ефективе и своју тешку артиљерију.

Међутим велика непријатељска офанзива на западном фронту, мир са Русијом и Румунијом довели су Савезничку војску код Солуна у врло озбиљну ситуацију. Непријатељ је имао могућности да за релитивно кратко време доведе довољна појачања за предузимање снажне офанзиве на Солунском фронту, докле, Савезничка војска на овоме фронту не само што није могла бити појачана, већ је ослабљена прво повлачењем са фронта руске дивизије, која је "била постала неупотребљива, па затим једне Енглеске коњичке бригаде и једне пешадиске дивизије.

Грчка војска, сем Корпуса народне одбране, била је теку току организације и наоружања. На њену помоћ дакле није се могло рачунати.

Оваква ситуација налагала је Савезничкој војсци, на Солунском фронту, да предузме све мере за евентуалност непријатељске одлучне и велике офанзиве.

Српска Војска и ако је сва и без смене била пуне две године на фронту врло тешком у сваком погледу и с правом очекивала, да јој се смањи фронт. морала је још проширити свој фронт ради стварања потребних резерва и, као и остале Савезничке трупе, радити на утврђивању више линија положоја за одбрану Солуна и грчке територије.

Па и поред овако озбиљне ситуације Српска војска није остала неактивна према непријатељу, у првој половини 1918. подини, већ је извршила више успешних препада на непријатељске положаје.

Кад је пак у другој половини исте године пало решење да се предузме офанзива на Солунском фронту, српска Врховна команда тражила је да то буде на фронту српске војске.

Српска Врховна Команда, као и цела српска војска схватиле су добро, да се улази у одлучну фазу рата и прихватиле са вером и поуздањем у победу, идеју о одлучној офанзиви противу Бугара и Немаца, у којој је она имала да се заложи сва.

За непуних 2 месеца извршене су нужне припреме, при сталном осматрању непријитеља,“' који је са својих доминирајућих положаја имао могућности, поред све српске опрезе, и предузетих мера, да примети припреме које се врше.

Половином септембра сва Српска војска и две француске дивизије прешле су у напад, подпомогнуте офанзивним акцијама