Istorija srpskih železnica : 1850-1918

-426

Српска војска наставила је с примерном храброшћу и издржљивошћу неумитној гоњење ка Скопљу и Куманову и ка Царевом Селу.

За 14 дана бугарско-немачка војска, благодарећи храбрости и умешном командовању и пожртвовању Српске војске била је потучена, раздвојена на два дела на отвореном широком фронту за даље надирање у Бугарску, која одмах паде на колена и при"стаде на капитулацију.

Резултат ове офанзиве био је 90.000 заробљеника преко 800 "топова, велики ратни плен и други материјал.

Лишена могућности за снабдевање и евакуацију, услед оскудних транспортних средстава и порушених комуникација, Српска војска, у почетку само првом Армијом а затим и другом својом Армијом, потпомогнута једном Француском коњичком бригадом и француском тешком артиљеријом, наставила је одмах даље на"ступање за ослобођење Отаџбине свих Југословена.

Немачко-аустро-угарска Армија од 3 немачке и 2 аустријске дивизије са остатцима немачких трупа из ХГ бугарско-немачке Армије, под командом ђенерала Кевеша, рачунала је да ће на старим границама Србије зауставити даље наступање српских трупа.

Српске трупе, у дводневним борбама код Врање, потукоше 1Х. аустро-угарску дивизију, истурену ради осигурања концентрације и организовања непријатељских трупа за одбрану Ниша. Тако рећи у једном налету српске храбре трупе [е Армије допреше до Миша и без колебања, без довољне муниције, бацише се смело на непријатеља два пута јачег од себе и после тродневне огорчене борбе потукопе га и ослободише Ниш.

Даљи отпор непријатеља био је лакше савладан и тако трупе [Ре Армије за 45 дана безпрекидних борби и маршовања, прешавши 700 километара без снабдевања, обуће и зимског одела, избише победносно на обале Саве и Дунава, ослободише Србију са престоницом Београдом, па одмах за тим пређоше Дрину, Саву и Дунав носећи поздраве слободе целокупном троименом племену. Једновремено српске трупе, продирући ка Скадру, где потукоше последње остатке аустро-угарске војске, заузеше ову варош и ослободише и целу Дрну Гору.

Офанзива која је почела 15. септембра дозволила је храбрим Српским трупама, да изврше једну операцију дивљења достојну, јер су већ 26. септембра освојиле Скотље, 4. октобра Врање, 7. „Лесковац, 13. октобра Ниш, 28. октобра Параћин, 98, октобра