Istorijski pregled srpske štampe 1791—1911.

П

Српска штампа у првој половини Х]Х века.

У културном животу српскога народа у готово целом ХЛХ веку једна ствар је врло карактеристична: не само политички но и књижевни рад концентрише се око политичких листова, и публицисти дају правац не само јавном мњењу у политичким и националним питањима, но дају тон и књижевности, која се сва ставила у службу народне ствари. Први књижевни листови српски били су додатци политичким листовима: тако су Давидовићеве Новине Сербске имале свој књижеван додатак, тако београдске Новине Србске четрдесетих година имале су Подунавку, а Србски Дневник почетком педесетих година Седмицу. Публицисти, у опште, воде за собом књижевнике. Такву улогу имао је Димитрије Давидовић, у добу од 1813 до почетка тридесетих година, затим Теодор Павловић у току тридесетих и четрдесетих година, Др. Данило Медаковић педесетих година, Др. Светозар Милетић шездесетих, и Светозар Марковић седамдесетих година.

Покретање првог српског листа у ХЛХ веку, који ће наставити започети посао Маркидеса Пуљо и Стефана Новаковића у ХУШ веку, везан је са именом Димитрија Давидовића, једнога од најобразованијих и најактивнијих јавних радника српских у првим десетинама ХЛХ века.