Iz doba 1875-1878

Из доба 1875-1878

Устанак 1875 у Херцеговини, одважним, истрајним и храбрим државьем устаника све се више ширио. Журно се развијаху догађаји, који су имали јаког утицаја на држање Србије и Црне Горе. Ове две мале и нејаке кнежевине, са народном војском, знатно малобројном, недовољно опремљеном и наоружаном, у сравњењу са војском Отоманске царевине, изазване и принуђене стицајем прилика, уђоше ÿ рат са Турцима 1876. Србија je 16 фебруара 1877 закључила мир са Турском, да понова 1 децембра ступи са њом у рат, као савезница Русије. По свршетку рата са Турцима 1878, уговором о миру, са одлукама на берлинском конгресу, створено je ново, знатно измењено стање на Балкану, на штету у рату побеђене Турске. Србија и Црна Гора територијално су повећане, али су Херцеговина и Босна окупиране од АустроУгарске. Замашним ратним успехом свршетком рата 1878, Србија обележава светле странице своје историје. Од тога доба увећана Србија видно je напредовала у сваком погледу и доспела испуњењу српских идеала. Ово значајно доба устанка и наших ратова, није у потпуности разрађено и описано. Нарочито још, по свршеним ратовима, мало je било писаца, најмеродавнијих личности, учесника у ратовима; имало je само краћих описа и ратних бележака. Од свих писаца истиче се ђенерал Сава Грујић, 1 својим опсежним, штампаним радом о Српско-турском рату ј 1876, које je дело са похвалой оцењено. Разматрајући ово значајно доба, најпре ћемо из стране литературе изнети са најкраћим потребним изводом, интересантнија, исцрпнија, а у опште најкориснија дела, за студију доба устанка и ратова 1875 —1878.