Iz nove srpske istorije

«

92 МИХ. ГАВРИЛОВИЋ

23 фебруара за Ниш, али на Врачару цео спровод буде поубијан и опљачкан од Срба. За овим разбојвиштвом настане у Београду покољ, грабеж и насиље над заосталим турским породицама. У скоро после овога покоља стигне Петар Ичко у Параћин са дванаест Турака и са последњом погодбом са Портом, која је имала само још ферманом да се потврди. Ну Петар Добрњац заповеди, те Срби побију ове Турке, изговарајући се доцније, да је то учинио с тога што су Карађорђе и Младен без њега Турке у Београду побили и опљачкали.

осле свих ових изгреда, мир је између Србије и Порте био немогућан: може бити да ти изгреди нису учињени само из жеље за грабежом, већ и из политике да се примирење учини немогућним. У сваком случају ови су изгреди доказ да су поглаваце устанка више тежиле рату него миру. Срби су већ били позвати у савез са Русијом, писмом од 11 јануара, које им је улутио командант руске војске у Влашкој, и најзад они су пристали у тај савез, Тако је Ичков Мир био одбачен. Хасан ага, мухасил кога

· је Ичко био довео у Србију, био је пребачен у Ау-

стрију, Кад је стигао у Видин, био је отеран као издајник, Отуда дође преко аустриских земаља у Травник, где буде бачен у тамницу као кривац, што су његовом помоћу Срби заузели Београд и Шабгц. __Пре него што изложимо садржину Ичковог Мира, да напоменемо да је Кнез Милош на састанку са Марашли Али пашом у Ћуприји 1815 године, кад су преговарали о миру, тражио оне исте правице које је Порта давала Србима преко Ичка.: Кад

+ 17 јули 1818, Београд, Кнез Милош Михаилу Герману; „Наша пак са овдашњим Марашли-Али пашом у Ћуприји 1815 год-условија јесу иста она која су почившему Ичку дата и мени од реченога паше обећана, но до данас још испуњена нису, које ћеше џ из послашог шамо фермана увидети, у 1816 паки кнезовима обећата и паки неиспуњена.“ Истога дана кнез је писао Пинију рускоме ген, консулу у Букурешту; „Будући самја и народ у опасњејшем положенију находили се, то просио сам посредством реченога паше потврдити даровата Ичку условија, који паша твердо обећао се, па доданас не исполвио. Тоже обећано и кнезовима нашим у Цариграду 1816 год. но ипак и неисполнено."