Iz nove srpske istorije

СПОЉАШЊА ПОЛИТИКА СРБИЈЕ 41

тима, мада су јој ти немири служили и као изговор да одложи српске послове, Чим су пак настали нереди у Цариграду, она склони депугате у патри“ јаршију, а одатле у Сарај. Порта се бојала да депутати не изгину, и да услед тога не букне устанак у Србији, У тим критичним тренуцима она је јако полагала да се тамо мир одржи, После. одласка руског посланика из Цариграда, Порта је сматрала српске депутате као таоце за мир. Међутим кнез Милош, бојећи се да им Порта не наметне из весну погодбу, а и да би је натерао да их лакше пусти, одузме им пуномоћија да о српским стварима преговарају. Али о отпуштању није било реча; они су остали у затвору све до априла 1826 године.

Прекид дипломатских односа између Русије и Порте веома је забринуо Аустрију и Енглеску, које су јако полагале на опстанак Турске. Ове су употребиле све да се рат отклони, и успеле су да уз" држе цара Александра од рата. Разни „конгреси и конференције испуњавали су последње године његове владе, али они нису донели никакво решење руско-турских заплета, Александар је желео да добије мандат Свете Алианције да умири нереде у Турској, каошто је тај мандат добила Аустрија у Италији и Француска у Шпанији. Тек пред своју смрт (19 нов. 1825) он се био решио да одвоји грчко питање од чисто руских захтева, које је имао право да учини Порти на основу уговора и да се у источном питању држи политике која одговара интересима његовог царства. Ту његову идеју предузео је и извршио његов брат и наследник Никола 1.

М.,

Неодлучност политике Александра 1 према Порти нанела је велике штете руским интересима на Истоку и Никола ! био се решио, одмах по своме ступању на престо, да енергичним мерама спасе достојанство и интересе своје земље. (Оа је делио "у две групе питања, која су изазвала прекид прија-