Iz nove srpske istorije

СРПСКИ ПОКРЕТ 71

бе устаника и да се с Карађорђем договори о заједвичкој акцији српске и руске војске на Дунаву. Паулучи је нарочито имао да проучи стање француске војне моћи у Далмацији и да прикупи друге податке, према којима би Михелсон могао саставити план својих оперзција на целој линији од Дунава до Јадранскога Мора и ступити у везу преко Србије с руском војском у которском заливу и на јонским острвима, 28 јуна, Карађорђе, Миленко Стојковић и Јеремија Гагић, као секретар Савета, начине, у име српског народа, један акт, у облику молбе, јер Паулучи из обазривости није смео ништа позитивно утврдити и хтео је да остави одрешене рукг својој влади. Тим актом (чл. !—а4), који Џауључи назива конвенџијом, српски се варод ставља под моћно покровитељство Алехсандра [, и моли да му се пошље управитељ, који би увео ред у земљи и дао јој конституцију „каковое устросенје конституши битђ имђетђ именемђ Его Величества Александра Перваго". Чиновници војни и цивилни да се постављају у име царево, и не смеју бити Грци; команданти руских гарнизона по тврђавама да буду такође рођени Руси; спахија у земљи да нема. Друге тачке тога акта мањег су политичког значаја и односе се на помоћ у војсци, оружју и другим потребама које Руси треба да пошљу Србима. Срби обећавају моћну војну акцију како у видинском пашалуку тако и према Босни, у нади да се еједине с Црногорцима против Турака и Француза,

Међутим догађаји на северу између Русије и Француске учине те се мир поврати и на Дунаву. Исајев дигне опсаду Неготина и пређе у Малу Влашку, а овај пројекат за напад Далмације осга без последица.

После битке код Јелавг, Руси ин Французи, пошто су четири месеца прибирали своју снагу, сукобе се код Фридланда (асточ. Пруска), и руска војска буде до ноге потучена (2 јуна 1807), Цар Александар је сада увидео да је најбољи пут да изађе из тешке ситуације, у коју се је сам бацио, да напусти дотадашњи политички систем и да утврди мир с На-