Iz nove srpske istorije

ИЧКОВ МИР · 1806—1807.

Српски устаници под Карађорђем успели су "после две и по године енергичног ратовања, да натерају Порту на попуштање и да јој изнуде обећање тражених привилегија. Ти услови примирја донесени су били из Цариграда Петром Ичком, пуномоћником српскога народа, и били су престављени Народној Скупштини у Смедереву, држаној крајем октобра и почетком новембра 1806 године. Иако су устаници очевидно желели мира, иако су услови које је донео Ичко били повољни, ипак су догађаји остали јачи од жеља народних. Рат између Русије "и Порте који је започео крајем 1806 године, и независно од српскога покрета, повукао је устанике у нови рат, дао је устанку нов правац и тежње, Ичков Мир, каошто су Срби називали услове које је Ичко донео, био је одбачен и остао је само као један епизод из српско- турских односа између 1804 — 1807 године. Место Ичковог Мара Срби су, према обећањима Русије, очекивали други неки мир, који биим зајемчио ве ћу самосталност и сјајнију будућност. И:дошао је најзад Букурешки Уговор, који је био право разочарање за устанике. Чинило им се дасу жртва руске политике; Ичкови услови у то време, као и у време устанка под Кнезом Милошем, били су им политички идеал према ономе што је затим

1 Ичков Мир. Покушај непосредног измирења Србије и Турске, 1806—1 07 Политично-историјска студија Стојана Новаковића. (Глас Српске Краљевске Равикастаје Наука, ГХМЕ. «стр 25—149). Оштампано и засебно.