Iz raznijeh krajeva : pripovetke Sima Matavulja
НАШЉЕДСТВО. 158-
Антун разјапи уста.
- Судија настави:
— Дакле, ако си ти најстарији Беркас, примаћеш од сада. мјесечно сто двадесет фијорина)...
Факин поблиједи, — једва изговори:
= Ви... шјор... шалите се са, сиромахом!
Фортис, поново љут, викну:
— Нема шале у суду с таквим стварима/... Сви ћете Беркаси бити позвани, па ће се по крштенипама одредити нашљедник! Јеси ли писменг
= Ја, запита Антун, узрујаним гласом, а крв. му се врати у лице и очи му синуше... Ја нијесам писмен, а, то је... видите, то је онол., а они јесу!
Претур га стиша;
— Не бој се, све ће бити по правди и закону! Сад иди!
Отварајући врата, Антун њима одгурну Борка, који прислушкиваше. Антун стрча низ степенице и сједе на најдоњу. У глави му лупаше, у грудима га. заштиваше, осјећаше умор, као на крају дана, кад износи вреће соли са брода! Кад се обазрије, а то Борко силази, кезећи се.
— Антуне, болан, ке нова; Њешто сам чуо! започе. Борко пријатељски.
То освијести факина. Сјети се шпретурова питања: је ли писмен; Хтио му је одговорити овако: „„Ја' писмен нијесам, а знам зашто питај, и шта смишљаш, — знам да ћете, ти и моји писмени рођаци, покушати да измијените тестаменат, али светога ми Антуна, узмите се на ум! Знам ја вас, господу! Двојица су господа у моме роду, и опи су од нас најгори!
Борко, сишавши, настави:
= 0, 0, о, чудне новости! Џа честитујем, Антуне брате! Колико оно бјеше, рече претур; Доходак од двинавст хиљада долара! Није шала! Господин "човјек Антун Беркас! Како се добри Бог стара за: добре душе!
"аФакин посумња, да су судија и тамничар договорни = да је сваки од њих узео на себе њеки