Iz raznijeh krajeva : pripovetke Sima Matavulja

168 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА.

— Дубровник спава дубоким сном под тежином своје прошлости! шалну Џиво.

— Ох, ала штипље, ала штипље! рече капетан.

— Очиг Је лиг пита младић.

— Ништа, триста му јада, проћиће! вели Васо. Жив човјек све поднесе, особито човјек као ти што си, така снага! опази Васо.

— Снага, ја! прихвати капетан... Снага без очију! Ха-ха-ха! |

И њеколико пута понови тај израз, докле га допратише до куће.

Већ сутрадан чу се да се устанак шири на југу. Настаде страх по Приморју, какав се није запамтио од времена француске најезде! Оба рођака иђаху и даље на јутрење шетње, да ишчекују гласнике. У „влашком концилијабулу,/ у Васовој магази, сјем пређашњих чланова, почеше долавити још: капетан, Џиво и њеколико млађих Срба католика.

То је трајало од прилике двије недјеље, докле устанак не ухвати и требињски кадилук.

Мало помало, појавише се и сувише очевидни знаци да аустриске власти радо гледају догађаје на граници, а то охрабри патриоте, те почеше грајити... Па не прође много, а власти почеше отворено потпомагати устанак...

Дуж цијелог Приморја образоваше се одбори; установише се болнице за рањенике; поплавише прогласи, којима се позивље омладина да се придружује устаницима; новине почеше нападати на Орбију и Црну Гору, што оклијевају, кад, за три до четири недјеље, вјековно питање може бити ријешено! Васо ни Мићо постадоше сасвим други људи, — подмладише се, управо подјетише се, изгубише сваку опрезност, сваку мјеру!

Најбоље се може приказати ондашње стање духова и ступањ српске наивности, овим ријечима.

капетановим, што их изрече једнога вечера у „кон-

цилијабулу . Вели „Снага без очију!“

ПИ 4 | = ==