Izveštaj o radnji srpskog društva „Crvenoga krsta“

101

на то није рачунали, јер сав тај приход од интереса (pen) има у ствари да иде на исплату премију (као што ће по свој прилици тако и бити изложено у плану амортизације, који ми у осталом није на углед дат.)

3. Што би најзад при самом меплаћивању извучених 10– зова, које се мора у текућем новију да врши, друштво Црвеног Крста имало неприлике са продавањем ренти, чији је курс по самој природи њиховој веома променљив (зависан и од финансијских по од политичких прилика). Не треба при том заборављати да по самом закону о нашим државним рентама држава их неће моћи ни почети да откупљује пре 1895 године. Овако стоји ствар према тексту уговора, који је предамном а сви споредни предрачуни и обећања не вреде пошто је само уговор обавезан. Зајам под овако несигурним и неповољним условима по којима би друштво за примљених 600.000 дин. пмало најзад после 50'/ год. да двапут и по већу суму надокнади, могао би се примшти само у невољи т.ј. онда кад би друштво тај новац с места неопходно потребовало, кад га на други јевтинији начин неби могло добити, и кад би најзад имало изгледа ш рачуна да би му се за то време позајмљени капитал на сигурно и добро рентирати могао. Овако кад ни те невоље ни тога паглела нема, онда на што уваљивати се у једну најблаже рекавши сумњиву финансијску операцију, која бп само

а друштво Меко Крега најзад у неприлику и заплет довела >

Поред ових начелних мана има овај уговор још и доста споредних непријатних особина, као што су на прилику држава гарантија (чл. 3.) исплаћивање на српеким државним касама (чл. 8.) неограничено право руковањем са лозовима 065 икакве контроле (Чл. (.) и најзад сам захтев и немачког текста лозова поред српског и француског (чл. 2.) — Но мислим да о њима није више потребе говорити“ —

Ва тим је прочитан реферат гл. П. Живковића и М. Ж. Ђорђевића о плану извлачења и амортизације, који гласи:

_Као члановима комисије за испит понуде Меркурове односно лозова Шрвеног Крета, комисија је нама двојлци сепа-