Izveštaj o radnji srpskog društva „Crvenoga krsta“

106

Т. Вујић напомиње, да држава неће моћи пре 1895 год. да откупљује свој зајам, те налази и у тој околности опасност. Та околност не постоји с тога, што кад год држава тај папир повуче, она ће га морати исплатити по номиналној вредности, дакле даће нам за 100 номин. 100 ефективно, а пошто смо цео рачун правили да ћемо ренту продавати по 607, то ћемо за сваку облигацију, коју држава повуче добити у место 60.100 дин. а то је видна хасна. На приметбу, да ми нећемо имати О'о интерес по поминалу, велш, да ће мо га имати ипак, јер ћемо новац, који добијемо од државе за исплаћену ренту, моћи свагда насигурно са DP" употребити. На против он налази, да штогод држава више рентиних облигација повуче, да је тиме наша хасна већа, јер нам осигурава продају ло номиналу, а не по курсу.

На приметбу г. Вујућеву, да је план неправилан, што налази да на пр. за вучење у Сештембру нећемо имати спремне капитала е тога што ће нам купони донети интерес тек у јануару, вели; да ваља имати на уму само то, да се лозови морају исплаћивати на 4 месеца по извлачењу, као што се то врши код свију других лозова. Шрема свему г. Ђорђевић вели, да је зато, да се понуда прими...

T. Ст. Ћурчић говори у подужој беседи о јавним зајмовима у ошште, а на име о зајмовима јавно признатих друштава са хуманитарном цељи и повлачи паралелу између обич= них лутријских зајмова и овога премијског зајма, који се нуди српском друштву. „Шрвенога Крста“. разлаже како и кад се праве такви зајмови и налази да су све околности и прилике повољне за премијски зајам „Прв. Крста“, ако је друштво у отште вољво да чини зајам. Понуда Меркурова базира на оној истој основи, на којој су, аустријски, угарски и талијански „Црв. Крет“ узели премијски зајам, по коме та друштва не отцлаћују из своје благајнице ни капитал ни интерес, него се све то покрива из нарочитог (амортизационог) фонда, кога финансијске групе (са којима је зајам начињен) дају, а који је одређен за исплату добитака и амортизацију лозова, а друштва примају начисто п без сваке обвезе на накнаду извесне суме на своје цељи, као што „Меркур“ нуди нашем друштву 600.000

qu zec rRA ei amy: (ii ji

MI 3