Izveštaj o radnji srpskog društva „Crvenoga krsta“

нара пиле Без не

чуна о својим средствима (неприкосновени фонд!) одлучило је да плаћа 20 страних лекара и да набави четвртину тражених прибора, али се обратило руском др. Црв. Крста за помоћ, а међутим је само организовало своју болницу са 200 кревета у Београду и послало је црногорском друштву Ц. К. помоћ од 10.000 динара.

На циркулар међународног одбора Црвенога Крста у Женеви свима друштвима неутралних држава да помажу српска, бугарска и грчка друштва Ц. К. и црвеног полумесеца, притекли су у помоћ Србији: руски Ц. К. са шест мисија, британски, белгијски, немачки, аустријски, угарски, италијански и француски Ц. К. са по једном мисијом.

У самом Београду било је 26 болница, по унутрашњости 67 свега. 93 болнице које резервних које страних мисија. Свима тим болницама указивало је сталну помоћ Српско Друштво Црв. Крста. Ово је молило италијанско друштво да (као ближе) отвори једну болницу у Драчу, али му је одговорено да је то немогућно учинити ни о трошку Српског Црв. Крста, „јер су исцрпљене све резерве у материјалу". Онда је Српски Црвени Крст ипак сам организовао болницу у Драчу. И тако се његов круг рада простирао од Драча до Једрена и до Солуна.

Кад се појавила потреба да се излечени рањениц пошљу на приморје и на механотерапију и кад је Министар војни изјавио да нема пара за то, Српски Црвени Крст дао је 100.000 динара и за то, јер је он за три последња месеца 1912. год. примио драговољних прилога 1,448.818 динара што са претеком од 1911. године у 237.347 ДИН. чини 1,686.165 дин. Од тога је друштво утрошило за 3 месеца 1912. 837.300, и тако је за годину 1913. претекло 848.865 дин.

У фебруару 1913. пре него што ће се српске трупе вратити са Једрена, а да би се спречило ширење заразних болести дезинфекцијом еп тазве, за што Мин. војни опет није имао пара, Српски Црвени Крст купио је за 150.000 динара десет Декерових барака, и отворио је на граници у Пироту велик дезинфекциони завод.

И сврши се победом на Једрену где је српска војска гинула за Бугарију, и за то је Бугарска, мучки и без огласа рата напала на Србију, и сад наста много крвавији рат него што беше онај противу Турске. Санитетске потребе тако су се умножиле, да се срп. војни санитет одмах обратио Срп. Друштву Црв. Крста за помоћ. И ово је одмах својски помагало.

Једновремено обратио се и међународном одбору за помоћ. Ова је дошла из Русије (две мисије) из Инглеске, из Шкотске, из Белгије, из Данске, из Шведске, из Норвешке, из Аустрије, (три мисије), из Угарске и Холандије. Сем страних мисија дођоше и осам холандских лекара које је плаћао српски Црв. Крст.

Немачки Црв. Крст није никога послао о своме трошку, али је о трошку Срп. Црв. Крста послао две мисије за сузбијање заразних болести, за које је С. Ц. К платио 28.000 марака. Он је плаћао и јединог бактериолога, који је успешно радио 4 месеца на сузбијању заразних болести. 1

У овом другом српско-бугарском рату дошло је драговољних прилога Српском Друштву Црв. Крста за десет месеци преко два милиона дин. у новцу и неколико стотина хиљада у приборима, и све је