Izveštaj o radnji srpskog društva „Crvenoga krsta“

Уа

+

33

Опет из другог:

» 19. октобра у вече кантонман у М. стрељасмо неколико цивилаша. Не може се ни замислити како сада изгледа Белгија. Већина села разорена, све је спаљено. Први који се стреља у свакоме селу, то је свештеник". |

А сад службена извешћа:

Извод из рапорта службене комисије, који се тиче покоља у Динану:

„После рушења и пљачкања војници су палили куће. Ускоро се читава варош претворила у једно згариште. Од 1400 кућа остало их је свега 200.

„комисија има потпун списак свију жртава Динанског покоља. Међу жртвама (њих 700) има 73 жене и 39 деце мушке и женске од шест месеци до 15 година.

»У Динану је било 7000 становника. Десети део становништва је поубијан. Нема ни једне породице којој није неко убијен, а било је породица које су у том покољу са свим затрвене".

У новинама «Те Тетрз» од 30. новембра 1914. наштампане су појединости о понашању Немаца у Динану:

„Читаве су породице стрељане. У један мах, да би се брже свршило, намештене су две митраљезе које су косиле стотинама цивилаша, људи, жена и деце, које беху згурали у гомиле на друму.

У броју од 31. децембра истога листа стоји:

„0. септембра коњаник Бакланд је ухваћен и обезоружан, па онда везан и онда је бајонетима распорен. У Талинима заробљеног вишег официра француског довукоше до једнога јаког дрвета и ту га везаше за грм, па онда упрегнуше по једнога коња за сваку његову ногу. На дани знак стадоше шибати оба коња. Расчеречише човека! „Видео сам, — причаше очевидац још дршћући — како се најпре поцепаше панталоне па онда зину цело тело".

У Бадонвилеру неколико жена и деце намазаше петролеумом па их запалише.

„Фигаро" од 26. јануара 1915. доноси причу једног бегунца из Лонгвија:

„Једног старца окованих ногу обесише за оба ручја на довратку једних врата. Метална жица којом је обешен секла је у месо. Јадни старац урлао је од бола двадесет сати док је издахнуо".

Међу најкрвавија пустошења Белгије ваља поменути пљачкање Лувена и покољ једног дела његовог становништва. О томе је објављено много описа. Вреди нарочито поменути онај швајцарског грађанина г. Фиглистера, који је онда становао у тој вароши... Ево једног извода који је штампан у Јошгпа! де Оепеуе од 5. маја 1915:

„Клање и паљевина поче у један исти мах на напред уговорени знак. Ужас је био нечувен. Трупе беху брзо пијане и онда се спустише до аката без имена. Г. Фиглистер је својим ушима слушао како официри командоваху: „Убијте и сагорите све". Још је тешко казати тачне цифре али у Лувену, у коме је било 43.000 становника не оста више од 21.000 душа".

Срце и душа Евроле 3