Izveštaj o Srpskoj višoj devojačkoj školi u Novom Sadu

пржена. На то кнез повиче; Дајте мн јела, умрех од глади. Ннје,менп сад до злата, нека га враг носп! А мудра жена прихвати реч п како рече Досптпје паметном предиком добро му угреје уши, п тако га пзлечп од среброљубља. А Доситијева Алпијска пастирка види у свету разлику између човека п жене и впдп неправду у том, што човек у несрећп има на расположењу хпљаду средстава, да се зла избави, ажени јеу злу п несрећп једна једина помоћ служба, рад. На другом месту каже, да жена, која желп задобити честито и похвално име, мора ићп путем честптостп п врлине. Она се не обзире нпти марп за оне, што трче за модама, нитп им завиди, нптп се на њпх срдп. Драгоцене оу стварп: поштено п похвално име, чиста савест п спокојно срце. Досптије налази и код Ксантппе добру страну. Жена великога мудраца Сократа бпла је необпчно љута п напрасита, што би ми рекли, човеку је на памуку крв сисала. II кад би когод Сократа упптао, што је узео себи за жену једну Ксантипу, он је одговарао, да се не треба том чудити, јер добар коњанпк најрађе јаше на бесном п немирном коњу, па да његова Ксантнпа није тако љута како јесте, не бп се он научио, да буде овако трпељив. Она њему у љутпнп својој даде многе лепе лекцнје, које он не бп нпкад знао, да му је Ксантппа мирна п блага. Занста, редак човек н ретка мудрост! Уме Досптпје људе да светује, особито женске, које толико маре за лепоту и прпјатност лпца. Да оне знају, како лепе н добре миолн лепоту лпца красе и узвишавају н природну прпјатност њихову услађавају, никад не бн што зло п пакосно нп помпслиле. Нпшта није тако кадро једно лепо лпце наружптп п нагрдптп, као што то могу злобне, пакосне п завидљпве мпсли. Иако је овде погодио маие, које се налазе у жена, никад иииједном прнлпком нпје женскп род пзвргао подсмеху, пигп га је омаловажпо п подредио. Шта више, у свпма иајлепшпм врлииама упоредпо је жене

8

ТРПДЕСЕТЧЕТВРТП ИЗВЕШТАЈ 0 СРПСКОЈ ВПШОЈ